Mala lenjivica

Postojbina crvenoglave amandine je južna Afrika. Tu živi, poput zeba, u savanama i šikarama obraslim žbunjem. Crvenoglava amandina je u bliskom srodstvu sa zebom ogrličarkom, jer imaju isti oblik glave, tela i kljuna.

Iz porodice zeba, koje su poznate kao vredne ptice, crvenoglavu amandinu izdvaja jedna ne baš pohvalna osobina. Naime, ona je dosta lenja i prava je retkost videti crvenoglavu amandinu da sama svija svoje gnezdo. Radije se useljava u tuđe napuštene domove. Čudno je što je ova prilično lenja ptica dosta ratoborna. Ona ljubomorno čuva okolinu svog kutka u kavezu ili volijeri, a u blizini ne trpi nijednog člana te male zajednice.

Crvenoglava amandina je dobra majka u kavezu, ali više voli ako joj je i tu dočarana divljina. Bolje leži na jajima ako je gnezdo skriveno. Mali sanduk ili kutija sa sitnim, finim senom i travčicama, mesto zaklonjeno od radoznalih pogleda, idealno je gnezdo. Ženka nosi od tri do pet jaja, na kojima leži oko 13 dana, kao i većina zeba.

Interesantno je da danju budući roditelji naizmenično leže na jajima, dok je noću briga o potomstvu zajednička. Prilikom izvođenja mladih, gnezdo se ne sme dirati, jer se roditelji uzbune i izbace mlade ili ih jednostavno napuštaju. Često se dešava, naročito ako se ptice dobro hrane insektima, i to crvima brašnarima ili mravljim jajima, da još pre izletanja mladih ženka snese druga jaja, te se mora voditi računa o umerenoj ishrani. Mladi napuštaju gnezdo dosta neredovno, i to od dvadeset trećeg do dvadeset osmog dana starosti. Već tada se lako mogu prepoznati mužjaci, kojima se na glavi nazire crvena boja.

Crvenoglave amandine su veoma otporne ptice i brzo se prilagođavaju novoj sredini. Hrane se, kao i ostale zebe, sitnim semenjem, voćem, povrćem i insektima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.