Neumorni borac za seksualno zdravlje

Ne bi trebalo živeti u zabludi da je provođenje vremena na Mreži samo zanimacija „mladih i dokonih“. Živi dokaz za neosnovanost ovog rasprostranjenog mita jeste 68-godišnji Pol Tamel, koji je zbog svojih mrežnih „bezobrazluka“ dospeo čak i na sud. Ovaj „invazivni“ dedica je na sopstvenoj stranici na Internetu objavio imena, prezimena, brojeve telefona i druge lične podatke ljudi koji mu se nisu dopadali, ili su ga čak „seksualno izluđivali“ (tek ćemo videti na šta je on, u stvari, mislio…).

Po njegovom mišljenju, bez okolišenja iznetom na sajtu, „seksualno uznemiravanje“ redovno mu je bilo podmetano od strane suseda iz doma za stare u kom živi, kao i od zaposlenih i saradnika tog prihvatilišta. Ovaj dedica ih je, bez šale, na svom sajtu optužio za dogovor, odnosno zaveru, koja ima cilj da mu ne dopusti čak ni da spava. Agonija je trajala tri godine, sve dok se, najzad, živci administracije nisu istanjili toliko da je sazvan sud. Sudija je Tamelu naložio da ukloni lične podatke svojih „neprijatelja“ sa sajta, a Tamel se sudijskoj odluci potčinio, mada ne zadugo. „Recidiv“ je imao još ozbiljnije posledice: u februaru su ovog neverovatnog čoveka osudili na troipomesečnu kaznu zatvora, iz kog je pušten pre nekoliko dana, ponovo sa nalogom da sa svoje stranice ukloni lične podatke o osoblju i stanovnicima ustanove u kojoj i sam živi. Ukoliko se ponovo ogluši o sudski nalog, sleduje mu nova „runda“ u zatvoru.

Najzanimljivije od svega je, verovatno, ipak to da namere ovog, očigledno seksualno poremećenog (ili makar malo „pomerenog“) starog gospodina, nikome nisu jasne, čak ni njegovim advokatima. Oni nemaju predstavu o njegovim daljim potezima niti o tome hoće li će ukloniti kompromitujući materijal, ili pak više voli da za svoj stav odsedi još jednu turu u zatvoru.

Naravno, zemlja Amerika ne bi bila to što jeste da se u međuvremenu nisu pojavili i Tamelovi „narodni zaštitnici“. Oni su utvrdili da je sudska odluka protivrečna čuvenom Prvom amandmanu na američki Ustav, odnosno zakonu koji štiti pravo pojedinca na slobodu govora i izražavanja, kao i činjenici da u objavljivanju imena i brojeva telefona na Internetu nema ničega protivzakonitog. Sa druge strane, sudija nije štedeo epiteta da opiše Tamela, nazvavši ga „podlim starcem koji počinje da besni i zlobi čim mu nešto nije po volji“.

Još uvek nije izvesno niti jasno kako će se ova priča okončati. Teško je očekivati da će se ovaj „podli“ dedica urazumiti, pošto je ljude te dobi složeno ubediti da se predomisle ili promene stav i kada su posredi mnogo benignija pitanja. Tamelu se već smeška još jedna zatvorska „partija“, premda i dalje stoji otvorena mogućnost da se potčini odlukama suda… doduše, u tom slučaju verovatno će pronaći način da one koji ga okružuju do smrti iznuruje svojim gunđanjem i začikivanjem.

Sve u svemu, jednu stvar je moguće tvrditi sa sigurnošću: još jedan boravak u zatvoru teško da može koristiti seksualnom zdravlju ili mentalnoj stabilnosti ovog prestarelog gospodina, tako nečovečno „potkopanog“ od strane suseda i lekara. Sa druge strane, izašavši na slobodu, g. Tamel bi, bez svake sumnje, odmah mogao da poseti svoju omiljenu stariju (ili mlađu?) gospođu/gospođicu – nije valjda zalud sa toliko strasti opstojavao ne na bilo čemu, već upravo na „seksualnom rastrojstvu“!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.