U trendu

Otkriveni novi ostaci čovekolike vrste u Južnoj Africi

Nova pećina sa ostacima čovekolike vrste pronadjena je na važnom nalazištu u Južnoj Africi, a na osnovu pronalaska naučnici su došli do nekih novih zaključaka, saopšteno je danas.
Profesor Li Berger sa Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu predvodio je tim istražitelja koji je objavio da su pronašli i drugu pećinu sa još fosila vrste Homo naledi, koja pripada porodičnom stablu čoveka, uključujući i relativno dobro očuvanu lobanju odraslog muškarca.

Ostaci vrste koja pripada porodičnom stablu čoveka i koji su prvo otkriveni u južnoafričkoj pećini 2013. godine ukazuju na to da je ta vrsta živela u isto vreme kao rani preci čoveka u Africi, saopštili su danas naučnici.

Na osnovu detaljnog procesa datiranja pokazalo se da su pripadnici tzv. vrste Homo naledi, koja ima mešavinu čovekolikih i primitivnijih karakteristika kao što je mali mozak, živeli iznenadjujuće skoro u paleontološkim razmerama, rekao je prof. Berger.

Zaključak da je Homo naledi živeo izmedju 236.000 i 335.000 godina, i da nije izumro mnogo ranije, pokazuje da je porodično stablo „Homo“ raznolikije nego što se prvobitno mislilo, rekao je dr Džon Hoks sa Univerziteta Viskonsin-Medison end Vits.

Vodja istraživačkog tima Berger rekao je da otkriće druge pećine sa ostacima Homo naledija dodatno potkrepljuje ideju da je ta vrsta namerno ostavljala svoje mrtve u mračnim teško dostupnim pećinama.

Neki stručnjaci koji nisu deo tima dovode u pitanje mogućnost da je ta vrsta sa malim mozgom, trećine veličine mozga čoveka, bila u stanju tako organizovano da se ponaša i speklišu da je moguće da je u prošlosti postojao neki drugi pristup tim pećinama.

Sledeći korak u istraživanju je da se istraži odnos tih raznih vrsta jednih prema drugim i njihova uloga u procesu nastajanja čoveka, rekao je Hoks.

On je ovo izjavio prilikom objave ovih otkrića u Kolevci čovečanstva, lokaciji blizu južnoafričkog grada Magaliezburga gde su fosili prvobitno pronadjeni. Istraživanje je takodje objavljeno u elektronskom stručnom časopisu eLife.

Naziv Homo naledi, odnosi se na homo evolucionu grupu, koja uključuje moderne ljude i naše najbliže izumrle pretke, i na reč zvezda na lokalnom Soto jeziku, pošto su fosili pronadjeni u sistemu pećina „Izlazeća zvezda“ u Južnoj Africi. To je javno objavljeno 2015. godine.

Druga otkrivena pećina se nalazi više od 100 metara od pećine gde je bilo originalno otkriće iz 2015. godine.

Neki stručnjaci koji nisu bili uključeni u istraživanje takodje su se čudili zbog starosti fosila, utvrdjene na osnovu zuba Homo naledija i pećinskih sedimenata.

„To je zaprepašćujuće mlado za vrstu koja i dalje ima primitivne karakteristike pronadjene u fosilima starim oko dva miliona godina,“  rekao je Kris Stringer iz Muzeja za prirodnu istoriju u Londonu.

Stringer je rekao da ima paralela sa kasnim preživljavanjem vrste Homo Floresiensis, poznate i kao „hobit“, u naizgled izolaciji na ostrvu gde je današnja Indonezija, čime se postavlja ključno pitanje kako je jedna relativno čudna vrsta sa malim mozgom nastavila da opstaje u južnoj Africi, naizgled uporedo sa „naprednijom“ ljudskom vrstom.

Ričard Pots iz Prirodnjačkog muzeja u Vašingtonu rekao je da je verovatno da je Homo naledi evoluirao i opstajao izolovano od drugih Homo vrsta.

Nova otkća šalju ujedinjujuću poruku protiv populizma, netolerancije i etničkih predrasuda koje zahvataju mnoge delove sveta, rekao je Adam Habib, zamenik rektora Univerziteta Vitvatersrand.

„Istraživanja pokazuju da mi potičemo iz zajedničkih korena, da predstavljamo zajedničko čovečanstvo. Ako želimo da opstanemo kao vrsta, treba na to da se podsetimo“, rekao je Habib.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike