5 mitova o depresiji u koje NE SMETE da verujete

Mora li da je izazove konkretan razlog, hoće li proći sama od sebe?

Bez obzira na brojna istraživanja vrhunskih svetskih stručnjaka, depresija je i dalje nepotpuno istraženo mentalno stanje, jer ljudska duša je sama o sebi velika tajna, piše Lovesensa.

Dok različiti psihoteraputi i psiholozi pribegavaju raznovrsnim metodama lečenja, kroz prirodno lečenje, razne psihološke analize i terapije, istražujući najbolje moguće načine za negovanje „osetljive“ duše, broj osoba koje pate od depresije iz godine u godinu raste. Tako je depresija i u 2020. godini jedna od vodećih vrsta oboljenja na svetskom nivou.

Depresija je mentalno stanje u koje mnogi ljudi nisu u potpunosti upućeni, a neki ga čak i ignorišu ili smatraju da depresivna osoba iz njihovog okruženja preteruje, što može biti vrlo opasno.

Evo u kojih 5 mitova o depresiji nikako ne smete da verujete.

Mit broj 1. „Depresija je nešto što će samo od sebe proći“

Depresija nikada nije izbor – nijedan pojedinac ne bi poželeo nelagodnost koju ona donosi. Gabrijela Farkas, osnivačica udruženja za podsticaj mentalnog zdravlja, ističe da u svakom od nas postoje recipročni odnosi između hemijskog sastava mozga, našeg funkcionisanja i okruženja. Neurološki faktori u velikoj su meri van kontrole čoveka. Ljudi mogu imati predispoziciju za depresiju samo zbog stanja u svom mozgu na koje utiču i mnogi faktori okruženja. Depresija neće sama od sebe nestati, već samo može uzrokovati još teža i komplikovanija stanja. Ignorisanje depresije je vrlo opasno. Zato je važno da se već pri prvim znacima učestalog depresivnog raspoloženja konsultujete sa stručnjacima. To isto preporučite i ljudima iz svog okruženja kod kojih primećujete depresivne simptome.

Mit broj 2. „Depresiju mogu sam da lečim“

Kada imate loš dan ili ste neraspoloženi, u redu je da pročitate pozitivne misli, uradite nešto što jača optimizam ili pročitate literaturu pozitivne psihologije koja vam daje smernice kakod a se suočite sa stresom i privučete radost. Ipak, klinička depresija je nešto potpuno drugačije i ozbiljnije od lošeg raspoloenja. Osoba koja se bori sa depresijom pati od nedostatka energije i značjane bezvoljnosti, povučena je u sebe, zatvorena, smanjuje komunikaciju na minimum i nema volju da odradi čak i najosnovnije životne stavri, poput pripreme obroka, tuširanja ili odlaska na posao… Depresivnim osobama nedostaje životna snaga, a to se ne može lečiti „na svoju ruku“. Kod depresivnog stanje ne pribegavajte nijednoj drugoj metodi osim da zatražite proverenu stručnu pomoć.

Mit broj 3. „Mora da postoji razlog za depresiju“

Depresija je podmukla i uverljiva, ona nam često poručuje sledeće – „Nemap pravo da budeš depresivan. Pogleaj šta sve imaš. Treba da budeš zahvalan.“ Klinička depresija ne zahteva bilo kakva opravdanja. Iste ovakve savete i dobronamerne, ali pogrešne reči utehe mogu dati članovi porodice ili prijatelji koji nisu dovoljno informisani o depresiji. Ovako se samo pojačava osećaj krivice i pogoršava depresivno stanje.

Depresija uništava energiju koja nam pomaže da se nosimo sa određenim životnim izazovima. Ona iskrivljuje percepciju ličnosti o sebi i svetu koji je okružuje i tada se javlja osećaj krivice, kao jedan od ključnih simptoma depresije. Osoba u depresiji često nije u stanju da situaciju vidi realno i na nju adekvatno odgovori – to je dokaz da depresija može nastati bez realnog razloga.

Mit broj 4. „Ako funkcionišeš, ne možeš biti u depresiji“

Kada se prehladite ostajete kod kuće, ali depresija je značajno skrivenija boljka , pa mnogi ljudi nastavljaju da rade i žive sa njom. Oni potiskuju depresivno stanje, što je vrlo rizično i na njima možda nikada nećete primetiti simptome depresije. Svako različito reaguje na depresiju, ali ako primetite prve simptome, ne plašite se da potražite stručnu pomoć.

Mit broj 5. „Ako si dovoljno jak, ne možeš da budeš depresivan“

Klinička depresija nema nikakvu vezu sa snagom ili slabošću. Zapravo, depresivni ljudi koji zatraže pomoć vrlo su hrabri i jaki jer su se odlučili na pravi potez.

Takođe, umesto da dijagnozu depresije posmatramo kao doživotnu kaznu, zašto je ne bismo koristili kao izazov, priliku za učenje i šansu pomoć drugima?

Ne dozvolite da depresija bude „tabu“ tema. Razgovarajte sa dragim ljudima o tome, redovno jedni drugima recite kako se osećate i nikada ne „žmurite“ i ne ignorišite depresiju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.