U trendu

Ključne razlike između tuge i depresije

Dok je tugovanje prirodan proces, depresija je duševni poremećaj i veoma je važno na vreme uočiti razliku između njih.

Osećaj tuge je ljudska emocija s kojom se svako ljudsko biće suočava u životu, neko manje, neko više, ali je normalna i prirodna reakcija na situacije koje izazivaju emocionalni bol ili uznemirenost. Sama tuga može imati različite nivoe, ali je važno to što je ona ― kao i sve druge emocije ― prolaznog karaktera i vremenom bledi i iščezava.

S druge strane, depresija je medicinski poremećaj i dugoročno mentalno stanje, koje narušava društvene, profesionalne i sve ostale važne oblasti života. Ukoliko se ne leči, ona može da traje dugo i izazove dalje psihičke probleme.

Simptomi

U trenucima tuge čovek može da se oseti kao da je ona konstantno tu, ali uglavnom postoje trenuci u kojima je u stanju da se nasmeje ili uteši. S depresijom je drugačije: osećanja koja prate depresivnu osobu utiču na sve aspekte njenog života, a njoj je teško ili čak ne moguće da uživa u bilo čemu, uključujući aktivnosti i ljude koji su joj ranije prijali. Depresija je mentalno oboljenje, a ne emocija.

Simptomi depresije su:

konstantan osećaj tuge
razdražljivost
osećaj umora
poremećaji sna
poremećaji u ishrani
poteškoće pri koncentrisanju
gubitak interesovanja i entuzijazma za stvarima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo
osećaj krivice
fizički simptomi poput glavobolje i bolova u mišićima
osećaj bezvrednosti
suicidne misli, neprestano razmišljanje o smrti

Neki od ovih simptoma mogu da se jave i kada je u pitanju „obična“ tuga, ali oni ne bi smeli da traju duže od dve nedelje. Suicidne misli nisu pokazatelj tuge već depresije.

Pitanje kako razlikovati tugu od depresije toliko je često proteklih godina da je Američka psihijatrijska asocijacija napravila Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5), koji mnogi profesionalci koriste kako bi pronašli odgovor. On sadrži devet potencijalnih simptoma, a njihova ozbiljno se, takođe, meri u okviru dijagnostičkog procesa. To su:

osećaj depresije tokom većeg dela svakog dana ili celodnevno
gubitak interesovanja i uživanja u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo
nesanica ili preterano spavanje
gubitak apetita ili povećan apetit, praćeno naglim mršavljenjem ili gojenjem
razdražljivost, uznemirenost
ekstreman osećaj zamora
neopravdan ili preuveličan osećaj krivice ili bezvrednosti
nemogućnost koncentracije ili odlučivanja
suicidne misli i potezi ili preterano razmišljanje o smrti

Koji su faktori rizika?

Depresija može da pogodi muškarce i žene bilo kog životnog doba, etničke grupe i socioekonomske pozadine. Ipak, postoje faktori rizika za njen razvoj, kao što su traume iz detinjstva, nemogućnost nošenja s tužnim događajem poput smrti bližnjeg, nisko samopouzdanje, porodična istorija mentalnih bolesti, istorija upotrebe narkotika i alkohola, nedostatak podrške porodice itd.
Veruje se da depresiji mogu da doprinesu i neki lekovi, poput beta-blokatora, kortikosteroida, hormonskih lekova, statina…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar