Mentalni poremećaji i dužina života

Prema rezultatima nekih istraživanja, ozbiljne mentalne bolesti mogu „skaratiti“ život od 7 godina do čak 24 godine.

„Utvrdili smo da mentalno zdravlje znatno utiče na dužinu životnog veka“ – ističe dr Sena Fazel sa odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji.

Postoji verovatnoća da ima mnogo razloga za to. Rizično ponašanje je uobičajeno kod psihijatrijskih pacijenata, posebno uz zloupotrebu droge i alkohola. Pored toga, kod takvih pacijenata su česta i samoubistva. Uobičajeno je, takođe, da se psihijatrijski bolesnici loše odnose prema svom sveukupnom zdravlju i ne idu redovno kod lekara.

Istraživački tim je pregledao 20 različitih studija i pratio vezu između mentalnih bolesti i mortaliteta. U istraživanje je posredno uključeno više od 1,7 miliona ljudi, a od toga je bilo oko 250.000 smrtnih slučajeva.

Dužina života

Istraživači su otkrili da veliki mentalni poremećaji u proseku znatno „skraćuju“ život ljudima:

• Pacijenti bolesni od shizofrenije u proseku žive 10 do 20 godina kraće od mentalno zdravih osoba.
• Osobe sa bipolarnim poremećajem žive kraće 9 do 20 godina od mentalno zdravih osoba.
• Rekurentna depresija „skraćuje život“ pacijentima za 7 do 11 godina.
• Zloupotreba droga i alkohola utiče na skraćenje života od 9 godina do 24 godine.

Ova studija je pokazala vezu između mentalnih bolesti i povećanog rizika od prerane smrti, ali nije dokazala da mentalna bolest izaziva ranu smrt.

Iako statistika pokazuje da mentalne bolesti u velikoj meri povećavaju rizik od prerane smrti, to, nažalost, ipak nije prioritet institucija javnog zdravlja u mnogim zemljama. Istraživači su primetili da je jedan od razloga za to tendencija da se odvoji mentalno i fizičko zdravlje.

„Mnogi uzroci problema sa mentalnim zdravljem imaju i fizičke posledice. Tako, na primer, mentalna oboljenja pogoršavaju prognozu za niz fizičkih bolesti kao što su: bolesti srca, dijabetes i karcinom. Sa druge strane, nažalost, ljudi sa ozbiljnim mentalnim bolestima ne mogu efikasno pristupiti zdravstvenoj zaštiti“ – navodi u saopštenju dr Sena Fazel.

Istraživači ističu da bi rezultati ovog istraživanja trebalo da podstaknu vlade i zdravstvene zvaničnike svih zemalja da se prioritet da mentalnom zdravlju ljudi.

Nalazi su nedavno objavljeni u internet izdanju časopisa „Svet psihijatrije“.

Iz našeg ugla

Kada pogledamo ove rezultate, treba da se zabrinemo za „dužinu života“ naših građana. Nas su poslednjih decenija pogodile razne nedaće i nesreće (ratovi, sankcije, izbeglištvo, tranzicija, krize, nezaposlenost, poplave…), što je doprinelo i još uvek doprinosi narušavanju sveukupnog mentalnog zdravlja, koje evidentno utiče i uticaće na „skraćenje“ životnog i radnog veka ljudi.

Ukazujemo i na još jedan interesantan podatak: pušači imaju kraći život od nepušača za oko 8 do 10 godina.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.