najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Nismo ih ni svesni: ovo su opasnosti zimskog računanja vremena

Kada se časovnici vrate jedan sat unazad u jesen, mnogi to pozdravljaju jer će kasnije ustajati. Međutim, nekim osobama to baš ne prija, pa će se osećati usporeno prvih nekoliko dana nakon promene vremena.

Neka nova istraživanja, sprovedena u Americi i Evropi, pokazuju da promena vremena za jedan sat povećava rizik od depresije kod mnogih ljudi tokom zime.

„Većina ljudi uživa u dobijenom ekstra satu spavanja kada se završi letnje računanje vremena. Međutim, ranije smrkavanje u večernjim satima neke ljude više zamara“, izjavio je dr Raghu Upender, jedan od direktor Centra za poremećaje spavanja pri Univerzitetskom medicinskom centru u Nešvilu.

Dodatno izlaganje sunčevoj svetlosti može da „resetuje“ biološki sat i pomogne ljudima sa depresijom da se izbore sa promenom sata. To ne mora da bude od direktne sunčeve svetlosti već više razmaknute zavese i blještavo svetlo u kući ili šetnja po svetlu.

Dnevna ili jača veštačka svetlost regulišu hormon melatonin, koji kontroliše cikluse spavanja. Prosto rečeno, svetlo podstiče proizvodnju melatonina, a tama ga „sprečava“.

To objašnjava zašto mnogi ljudi često osećaju umor u jesen i tokom zime, kada su dani kraći i manje je sunčanih sati.

Većina ljudi se prilagodi „promeni sata“ u roku od nekoliko nedelja, a naročito uz pomoć izlaganja suncu tokom dana.

Ipak, jedan broj ljudi ne može brzo da se prilagodi „pomeranju kazaljki“, bilo napred bilo nazad. Procene su da u Americi između 4 i 6 odsto stanovništva ima zimske depresije poznate kao sezonski afektivni poremećaj“.

Oko 10 do 20 procenata Amerikanaca ima blage simptome sezonskih afektivnih poremećaja. Interesantno je da je ta pojava sedam puta češća u državi Vašington nego na Floridi (na Floridi je toplije pa ljudi češće borave na otvorenom). Ovakvim pacijentima preporučuje se „svetlosna terapija“, a ako je neophodno, i antidepresivi.

„U većini slučajeva simptomi sezonskih afektivnih poremećaja pojavljuju se tokom kasne jeseni ili početkom zime, a prestaju tokom sunčanijih dana proleća i leta“, izjavio je Sanam Hafez, neuropsiholog iz Njujorka.

Novija istraživanja

Novija istraživanje pokazuju da je sve više ozbiljnih slučajeva depresije odmah nakon „promene vremena“.

U jednoj studiji, istraživači su analizirali podatke za period 1995-2012. godina iz Danske i utvrdili da je broj ljudi sa dijagnozom depresije u psihijatrijskim bolnicama povećan odmah nakon prelaska s letnjeg računanja vremena na zimsko.

Broj dijagnoza „depresija“ u mesecu posle promene vremena je oko 8 posto veći od normalnog, prema studiji objavljenoj nedavno u časopisu „Epidemiologija“. Stručnjaci upozoravaju da je to povećanje previsoko da bi bilo slučajno.

„Mi smo relativno sigurni da prelazak sa letnjeg računanja vremena na zimsko (standardno) izaziva povećanje broj dijagnoza sa depresijom“, naglašava autor studije Soren Ostergard, sa Arhus univerziteta u Danskoj.

Uzroci

Istraživači nisu odrediti razloge za povećanje depresije nakon promene vremena, ali su naveli neke moguće uzroke.

Verovatno je da su koristi od jutarnje dnevne svetlosti između 7 i 8 sati manji odnosu na „štetu“ pri povratku kući sa posla u popodnevnim satima ili po mraku. Ujutru se ljudi obično umivaju, tuširaju, doručkuju, voze kolima (autobusom), pa i „ne primećuju mrak-svetlo. Međutim, popodne kada se vrate kući i žele nešto da rade ili šetaju, već je pao mrak i nema dnevnog svetla.

Osim toga, prelazak na standardno vreme verovatno je povezan sa negativnim psihološkim efektima, jer vrlo jasno označava ulazak u period dugih, mračnih i hladnih dana.
Napomene

Ovi rezultati trebalo bi da dovedu do povećanja svesti o depresijama nakon prelaska sa letnjeg na zimsko vreme. Ovo je posebno važno za osobe koje su često ili povremeno depresivne.

Podsećamo da zimi treba češće boraviti van kuće i van zgrade dok je dnevno svetlo, a naročito vikendom.

Da biste „smanjili“ zimsku depresiju, pojačajte osvetljenje u radnim i kućnim prostorijama.

3 komentara
  1. Dragan Cvetković

    Činjenica je da svaka promena ritma ne odgovara organizmu mada se poslodavcima čini da pomeranjem vremena „dobijaju na uštedi“. Pitanje je da li je veća korist ili šteta. Na žalost savremeni način života nam je nametnuo a mi smo svesno ili nesvesno prihvatili: da se ustaje kasno posle svitanja a da se ide na spavanje mnogo posle zalaska Sunca. Tako da na naše zdravlje negativno utiče i neredovno spavanje ali i mala „količina“ spavanja.

  2. Aleksandar

    Ovo sto zovu *zimsko* vreme je originalno vreme koje je vazilo oduvek i nikom nije smetalo a onda je pre nekolko decenija uvedena ona glupost – tzv. *letnje vreme*. Ovo sto u tekstu pise o hormonu melatoninu je potpuno suprotno od istine – melatonin je hormon koji se izlucuje u organizmu bas kad je oko nas mrak i pomaze zdravom uspavljivanju. Cak postoji i kao dodatak ishrani koji neke osobe koje imaju problem sa nesanicom piju da ne bi uzimale hemijsko – farmakoloske lekove za spavanje

  3. Slavica po

    Mnogo je gore letnje pomeranje sata. Treba ukinuti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike