U trendu

Pomozimo im: ova pitanja konstantno muče mlade ljude

Poznato je da je lako biti strog prema sebi. Međutim, biti stalan i uporan kritičar samog sebe može dovesti do verovaea u negativne stavove. To može biti veoma loše za psihu i opšte mentalno zdravlje i veoma često dovodi do teških slučajeva depresije.

Novo istraživanje donosi osnovne smernice o tome kako se izboriti sa negativnim mislima o sebi i kako uvideti pozitivne i dobre stvari u sebi. Istraživanje navodi 6 osnovnih pitanja (kritika) koje mlade osobe, a neretko i odrasle, najčešće postavljaju sebi:

1. Da li sam privlačan (privlačna)?

Osobe koje se opterećuju lepim izgledom i razočarane su u sebe – uglavnom svoj izgled upoređuju sa fotografijama filmskih ili estradnih zvezda i manekenki. Ono što treba da se shvati – nije u stvarnosti sve tako – zbog fotošopa, stilista, šminke ili ugla snimanja.

2. Da li sam debeo (debela)?

Veliki broj osoba svoju težinu smatra nečim lošim bez razloga. Opet se mnogi upoređuju sa svetskim manekenkama koje svoju telesnu težinu često održavaju rigoroznim dijetama ili čak estetskom hirurgijom, po cenu svog zdravlja. Savetuje se poseta lekaru ukoliko postoji sumnja u gojaznost ili sebe vidite kao osobu sa viškom kilograma. Lekar će potvditi ili osporiti vaše mišljenje, a možete i sami pomoću kalkulatora da izračunate svoj indeks telesne mase i znate na čemu ste.

3. Da li sam loš (loša) u sportu?

Osobe koje su loše u najpopularnijim sportovima ne moraju biti loše i u ostalim sportovima. Treba se fokusirati na ono što volite u sportu, bez obzira na to da li ste loši ili dobri u tome. Ostati aktivan u bilo kom sportu – odličan je način za uklanjanje stresa i depresije, a ne moraju se svi baviti profesionalno sportom i ne mogu svi biti „najbolji“.

4. Da li sam pametan (pametna)?

Niko nije dobar u svemu, zato treba u teškim trenucima razmisliti o prošlim uspesima i inspiraciji koju ste tada imali. Setite se šta ste tada radili da bi situacija bila bolja.

Treba znati da ne postoji „jedna inteligencija“ već više njih: matematičko-tehnička, umetnička, socijalna i druge. Zato je neko dobar u nekim oblastima, a neko u drugim, ali većina osoba ima prosečne sposobnosti za više stvari. Ne treba zavideti onima koji su u nečemu „najbolji“, već uvideti da ste u mnogim stvarima bolji od drugih, a opet iste u svemu najbolji, jer je skoro nemoguće da vam sve „leži“.

5. Nemam nijednog prijatelja

Prijateljstvo na društvenim mrežama ne spada u pravo prijateljstvo. Ukoliko ste usamljeni, pokušajte volontiranjem da upoznate više osoba ili se upišite na neki kurs ili savetovanje koje vam je zanimljivo. Zajednički hobiji često stvaraju mnoga prijateljstva tako da možete pokušati u nekom sportu, planinarenju, sa izviđačima, u horu ili folkloru…

6. Da li sam visok ili nizak?

Visina je nešto što ne može da se kontroliše i to je ono što nam je „priroa dala“. Mnogi bi hteli da su viši ili niži zbog raznoraznih stvari, ali odgovor za sve je uvek isti – „stoji uspravno“ bez obzira na visinu, a od visine ne zavisi ni zdravlje ni pamet. Dobro držanje čini izgled boljim i daje više samopouzdanja.

Zaključak

Zaključak istraživača je da misli u trenucima kada se osećate loše treba što pre okrenuti u pozitivnom smeru. Savetuje se i vežbanje pozitivnih misli jer reći ih samo jednom samom sebi ne vredi ništa. U takvim slučajevima lošije misli provlađuju pa se zato savetuje uporno ponovljanje pozitivnih misli dokle god se negativne misli ne potisnu iz glave.

Na kraju se navodi da čovek ne treba da se stidi niti ustručava od traženja pomoći za svoje stanje. U mnogim situacijama povlačenje u sebe i izbegavanje pomoći samo pogoršava i psihičko, a neretko i zdravstveno stanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar