Vreme je za istinu: srušena 4 najveća mita o depresiji

Već godinama nas uveravaju da, ako u našoj svakodnevici ne preovladava osećaj sreće i zadovoljstva, onda tu nešto nije u redu – a dovoljna je jedna pilula da sve to reši. I to je razlog da mnogi ljudi pribegavaju antidepresivima i pored neželjenih sporednih dejstava, od smanjenja seksualne želje i povećanja telesne težine, pa do rizika od samoubistva.

Lekovi ove vrste ne deluju baš uvek kako se tvrdi u reklami. U uvodniku u poznatom stručnom časopisu, Medicinskom žurnalu Nove Engleske, ukazano je da se o mnogim negativnim efektima antidepresiva, koja su otkrila stručna ispitivanja, uopšte ni ne piše. Dr Mehmet Oz, najpopularniji američki TV doktor, ali i ordinarijus predsednika SAD Donalda Trampa, upozorava da „sreća na recept” u vidu pilula nije uvek najbolje rešenje. On razotkriva četiri najrasprostranjenija mita o depresiji.

1. Uvek srećni

Nije istina da bi stalno trebalo da se osećate srećno. I tuga je normalan deo života, čak može biti i korisna. Na primer, žaljenje nam pomaže da na zdrav način prihvatimo gubitak neke bliske osobe, ili posla, ili raskid braka. Nezadovoljstvo nas podstiče da preduzmemo pozitivne promene.

2. Krivac je hormon u mozgu

Najpopularniji antidepresivi su oni koje nazivamo selektivnim inhibitorima serotonina (SSRI) jer deluju tako što u mozgu povećavaju nivo ovog hormona, koji reguliše osećaj zadovoljstva. Novija istraživanja, međutim, pokazuju da dve oblasti u mozgu, nazvane hipokampus i Brodmanova površina 25, takođe utiču na osećanje očajanja. Nije, dakle, sve u serotoninu, „hormonu sreće”. Poznato je da je depresija često povezana sa anksioznošću, protiv koje su joga i meditacija i druge metode smanjenja stresa veoma moćno sredstvo.

3. Samo pilule pomažu

Oko 15 odsto ljudi u nekom periodu života se suoči sa depresijom, ali je mnogo veći broj onih koje pogodi znatno blaži ili umereni oblik ove bolesti. U takvim slučajevima, istraživanja su pokazala, promene načina života i recimo fizička aktivnost, vežbe daju više uspeha od uzimanja medikamenata. Uz to, nema jednog od najnepoželjnijih propratnih efekata antidepresiva, a to je – gojenje.

4. Depresija na isti način pogađa svakoga

Naprotiv, svakog čoveka pogađa na drugačiji način. Neki pacijenti previše jedu i predugo spavaju, dok drugi uopšte nemaju apetit, teško zaspu i bude se u toku noći. Depresija, naime, ima tu osobinu da pojača upravo nečiju „najslabiju tačku” ono što neku osobu čini ranjivom. Otuda lekari ponekad teško dolaze do prave dijagnoze, pa je ponekad dobro potražiti drugo mišljenje stručnjaka za mentalne bolesti ili psihijatra. Nelečena depresija zaista može biti veoma opasna, ali uzimanje lekova ukoliko nemate ovu bolest nepotrebno pacijenta izlaže rizicima od neželjenih propratnih dejstava.

(Aleksandra Mijalković, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike