Sedenje nam skraćuje život

Previše vremena u sedećem položaju može da predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje, sudeći prema rezultatima novog istraživanja.
Ako svedemo vreme provedeno sedeći na manje od tri sata dnevno, možemo da produživo život za dve dodatne godine. Ako smanjimo vreme provedeno u gledanju televizije, što većina ljudi radi u sedećem položaju, na manje od dva sata dnevno, možemo produžiti život za godinu i šest meseci.
Procenjuje se da prosečna odrasla osoba u proseku provede oko 55% vremena u sedećem, odnosno neaktivnom položaju.
Neaktivnost koja uključuje i sedenje u dužem vremenskom periodu povezana je sa dijabetesom, kao i smrtnim slučajevima od bolesti srca ili moždanog udara. Novo istraživanje je otišlo korak dalje, pokazujući nam koliko koristi možemo imati ako smanjimo vreme provedeno sedeći.
"Sedenje predstavlja faktor rizika, a ne bolest", kaže Piter Kacmarzik, saradnik izvršnog direktora Centra za biomedicinska istraživanja na Univerzitetu Luizijana. "Sedenje se može uporediti sa gojaznošću, a skoro i sa štetnim nivoima pušenja", kaže on.
Manje sedite, više se krećite i živećete duže
Veliki broj ljudi danas gotovo celo radno vreme provodi sedeći, pa se postavlja pitanje kako bi izgledao svet u kome bi se manje sedelo.
Neke svetske kompanije već su počele da standardne kancelarijske stolove i stolice zamenjuju stolovima za kojima se radi stojeći, a postoji čak i varijanta ovakvog stola sa pokretnom trakom, poput onih koje se u teretanama koriste za trčanje.
Kacmarzik kaže da biste umesto da pošaljete elektronsku poruku nekom kolegi, mogli da odete do njega i da porazgovarate. Osim toga, hodajući sastanci mogli bi da se uvedu umesto sastanka koji se održavaju sedeći za stolom.
Istraživači su koristili podatke Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani, sprovedene u periodu 2005-2006. i 2009-2010. godine da bi ustanovili koliko vremena ljudi provode sedeći i gledajući televiziju. Osim toga, analizirali su i rezultate pet različitih istraživanja koja su se bavila odnosom između vremena provedenog u sedenju i smrtnosti od svih uzroka i koja su obuhvatila preko 167.000 ljudi.
Oni su se bavili procenom teorijskih efekata koje bi faktor kao što je sedenje imao na nivou populacije.
"Novi nalazi upotpunjuju već bogatu literaturu dokaza o zdravstvenim problemima koji se mogu javiti kada previše vremena provodimo sedeći", kaže Skot Kahan, direktor Nacionalnog centra za težinu u Vašingtonu.
"Nezavisno od telesne težine, fizičkih aktivnosti i svih ostalih stvari koje mogu dovesti do dugoročnih posledica po zdravlje, što više sedimo, veća je verovatnoća da će se loše stvari dešavati u našim telima", kaže on.
Gari Sigman, direktor Programa pedijatrijske gojaznosti na Medicinskom centru Lajola Univerziteta, slaže se sa tim. "Čovek je evoluirao od perioda kada je morao dosta da se kreće, a ne da sedi, kako bi preživeo do modernog društva gde postoji mnogo više prilika za sedenje, a to nije zdravo iz više razloga", kaže Sigman. "Kada se krećemo, osećamo se bolje. Moj savet je da ako radite za stolom, iskoristite pauzu za ručak da se prošetate, a ako provodite dosta slobodnog vremena sedeći, onda probajte da usvojite aktivniju razbibrigu, kao što je hodanje ili vožnja bicikla", kaže on.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.