Antibiotici po svaku cenu?

Nedavno su objavljeni rezultati ankete o propisivanju antibiotika – 77% pacijenata izjavilo je da nikada nije tražilo ovu vrstu lekova od svojih lekara. Mnogi lakari se ne bi složili sa tim, jer se često nađu u neprijatnoj situaciji kada pacijent insistira na antibioticima ili čak započinje raspravu, iako je lekar prethodno uveren da ne postoji potreba za njima.

Pacijent treba da bude iskren prema svom lekaru i pomogne mu da dođe do tačne dijagnoze, a lekari da koriste svoje dugogodišnje iskustvo i stručnost za dijagnostikovanje i lečenje pacijenata na odgovarajući način.

Ako imate zapušen nos, bol u grlu, kašalj, čak i ako vam iz nosa izlazi tečnost zelene boje, verovatno imate samo prehladu. U tom slučaju, antibiotik neće učiniti apsolutno ništa, a rizikuje se pojava sporednih efekata, od kojih neki mogu biti ozbiljni. Tu je i značajna zabrinutost da prekomerno korišćenje antibiotika može učiniti bakterije otpornijim na dostupne vrste lekova. Ako vam se stanje popravilo nekoliko dana od početka uzimanja antibiotika, to bi se desilo čak i da ih niste uzimali, jer se upravo tako razvija prehlada.

Nepotrebni antibiotici

Istraživanje pokazuje da zdravstveni radnici u oko 20% slučajeva prepisuju antibiotike i kada nisu potpuno sigurni da su neophodni, ali lekari mogu biti pod većim pritiskom da zadovolje svoje pacijente, naročito ako im plata zavisi od broja pacijenata. Dakle, ponekad se popušta, što nije dobro ni za lekara ni za pacijenta.

Umesto da očekujete antibiotike, potrebno je očekivati punu pažnju lekara i da on uradi ono što je najbolje za vas. Racionalna objašnjenja i alternativa vašeg lekara, kao i neuzimanje antibiotika da biste videli da li će vam biti bolje, zasnivaju se na čvrstom znanju i naučnim činjenicama.

Sa druge strane, lekari treba da razumeju svoje pacijente jer su došli kod njih zato što se osećaju loše i žele pomoć. Lekari treba da ih savetuju i razgovaraju sa njima, a ne samo da im kažu šta da rade. Neke studije su pokazale da nezadovoljstvo pacijenata lekarima u velikoj meri nastaje usled loše komunikacije, a ne zbog toga što su pacijenti dobili antibiotike ili drugu terapiju koju su tražili.

Naveli smo svetska iskustva, a kod nas je verovatno teže i lekarima i pacijentima. Lekari su „pretrpani“ velikim brojem „nervoznih“ pacijenata i nemaju dovoljno vremena za njih, pa često idu linijom manjeg otpora, nemaju vremena za razgovor i prepisuju pacijentu ono što on traži. Sa druge strane, naši pacijenti su dugo u teškoj i finansiskoj i zdravstvenoj situaciji, pa im je zdravlje narušeno više nego pripadnicima mnogih evropskih naroda, a izgubili su poverenje u mnoge institucije, pa i u lekare.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.