Majke same mogu da spreče alergiju svoje dece na hranu?

Može li se smanjiti stopa alergije na hranu kod dece? Nova istraživanja sugerišu da žene mogu biti u stanju da zaštite svoje potomstvo od uobičajenih alergija na hranu tako što će jesti određenu hranu kao što su kikiriki i jaja, naročito tokom trudnoće i dojenja.

Istraživanje na miševima

Studija je pre izvesnog vremena objavljena u jednom britanskom časopisu za eksperimentalnu medicinu i ukazuje na to da mala količina hrane koju majka prenosi na bebu u materici dovodi do tolerancije na hranu.

Do sada su rezultati dokazani samo na miševima, ali ako se pokažu istiniti i za ljude, biće to suprotno ranijim savetima alergologa da majke treba da izbegavaju hranu sa „jakim“ alergenima, kao što je kikiriki, tokom trudnoće ili tokom dojenja.

Zaštitna antitela

Istraživači iz Dečije bostonske bolnice za alergiju i imunologiju i jedne bolnice u Sjedinjenim Američkim Državama davali su trudnim miševima alergijsku hranu.

Otkrili su da ova hrana prenosi zaštitna antitela na potomstvo. Antitela su prouzrokovala da potomstvo proizvodi telesne ćelije koje su specifične za alergene i pomažu im da tolerišu ove specifične namirnice. Zaštitni efekat bio je još veći kada su miševi bili izloženi alergenima tokom dojenja.

U drugim eksperimentima, ženskim miševima koji nikad nisu konsumirali alergensku hranu davana su antitela koja su specifična za hranu kod drugih miševa. To je takođe rezultovalo zaštitom njihovih potomaka.

Da li će to delovati na ljude?

Ljudskim majčinim mlekom hranjeni su miševi čiji je imunološki sistem bio projektovan da odgovori na ljudska antitela. I ovaj eksperiment je doveo do antialergijske zaštite beba miševa. Iz ovoga se može zaključiti da se nalazi verovatno mogu primeniti i na bebe-decu.

Miševi su izabrani jer je, za razliku od istraživanja na ljudima, lakše kontrolisati kada su majka i potomci prvi put bili izloženi specifičnoj hrani.

Da bi se otkrilo da li se nalazi mogu primenjivati i kod ljudi vršiće se analiza majčinog mleka kako bi se saznalo koji faktori čine zaštitu u majčinom mleku. Istraživači će uporediti mleko majki čije su bebe visokorizične za razvoj alergije na hranu sa mlekom i majki čije bebe nisu alergične na hranu. Ovim će se utvrditi da li druge alergije imaju srodnike sa alergijom na hranu ili drugim faktorima rizika, kao što je istorija ranog ekcema.

Na ovaj način istraživači će pokušati da ustanove odgovor na jedno ključno pitanje: „Zašto zaštitni mehanizam ne funkcioniše kod ljudi koji su alergični na hranu?“

Reakcije

Komentarišući rezultate, profesorka Meri Fevtrel, specijalista za ishranu na Kraljevskom koledžu za pedijatriju i dečije zdravlje izjavila je: „Rezultati ove nove studije su zanimljivi, iako je ekperimentisano na životinjama, jer su u skladu sa najnovijim smernicama koje ženama savetuju da ne izbegavaju alergijsku hranu dok su trudne ili dok doje.“

Na primer, najnovija britanska uputstva savetuju da roditelji mogu istovremeno i na isti način kao i druge komplementarne namirnice postepeno uvoditi alergijsku hranu svom detetu.

Upozorenje se ipak odnosi na visokoalergijsku hranu kao što je kikiriki. O ovoj hrani treba voditi računa o uzrastu deteta kako bi se izbegla opasnost od gušenja, a roditelji bi trebalo da zatraže savet ako im je dete imalo alergijsku reakciju na hranu ili ozbiljan ekcem.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike