Najviše se priča o grožđu u jesen kada počnu berbe ili kada se pije vino, a na to koliko je grožđe kao hrana dobro za naše zdravlje – često zaboravljamo. Grožđe je jedna od najstarijih kultura koju čovečanstvo gaji i koristi nekoliko hiljada godina. I vino se kao napitak pominje hiljadama godina.
Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu, a inače kod nas mu sezona (u zavisnosti od vrste) počinje od sredine leta do kraja jeseni. Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima jeste sveže grožđe, pa se zato ono najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.
Mada mu često ne pridajemo dovoljno pažnje, sveže grožđe moglo bi biti jedna od najmoćnijih, ali i najnepravednije zanemarenih namirnica koje svakodnevno koristimo u ishrani. Mnogi ga ne ubrajaju u tzv. superhranu, ali nova istraživanja tvrde suprotno.
Tako smatra i profesor biohemije John Pezzuto sa Univerziteta Western New England u američkoj saveznoj državi Massachusetts. U naučnom radu objavljenom u časopisu Journal of Agriculture and Food Chemistry detaljno je objasnio zašto grožđe zaslužuje status superhrane.
Što je zapravo superhrana?
Iako pojam „superhrana“ nije službeno definisan, najčešće se koristi za namirnice koje su bogate korisnim biljnim materijama. U tu grupu već se ubrajaju bobičasto voće, orašasti plodovi, lisnato povrće i maslinovo ulje. Prema Pezzutu, grožđe bi se svakako trebalo pridružiti tom popisu.
Prava mala riznica zdravlja
Grožđe sadrži više od 1600 prirodnih materija, uključujući snažne antioksidante i druge korisne polifenole, kao što su flavonoidi, antocijanidini i resveratrol. Upravo ti spojevi zaslužni su za mnoge naučne koristi jer štite stanice od oštećenja i deluju protivupalno.
Pezzuto navodi da je više od 60 naučnih studija povezalo konzumaciju grožđa s povoljnim učinkom na čitav organizam. Redovita konzumacija grožđa poboljšava cirkulaciju i potiče širenje krvnih sudova, pomaže u regulaciji holesterola, jača otpornost kože na UV zračenje i smanjuje oštećenje DNA u stanicama kože. Uz to, pozitivno utiče na raznolikost crevne mikrobiote, što je ključno za zdrav probavni sistem.
Jedna od studija čak je povezala konzumaciju grožđa sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2 i određene vrste raka. Osim toga, grožđe je bogato vitaminima C i K kao i kalijem, što dodatno jača imunitet. Zbog visokog udela vode, izvrsno je i za hidrataciju, posebno tokom toplijih meseci.
Struka potvrđuje: Grožđe je superhrana
Pezzutovo istraživanje podržala je i Kalifornijska komisija za stono grožđe, organizacija koja promoviše uzgoj i konzumaciju svežeg kalifornijskog grožđa. Predsednik Komisije Ian LeMay izjavio je kako rezultati potvrđuju ono što su proizvođači odavno znali.
„Dr. Pezzuto jasno pokazuje da, prema naučnim dokazima, grožđe zaista zaslužuje naziv superhrane. Nadamo se da će se taj izraz u budućnosti češće koristiti u kontekstu ovog voća“, poručio je LeMay.
Napomene
O lekovitom dejstvu grožđa i vina govorilo se u legendama, pesmama i pričama još od davnina, a danas savremena istraživanja to i potvrđuju.
Poznato je da Francuzi i ostali mediteranski narodi, pored mediteranske ishrane, dosta jedu grožđe i umereno piju vino, pa zato imaju manje problema sa srcem i krvnim sudovima.
(Krstarica/Index.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com