Jeftina zamena za meso: Sprečava rak, reguliše višak gvožđa i loš holesterol

Patlidžan se preporučuje dijabetičarima kako bi pomogao u regulisanju šećera u krvi. Rane laboratorijske studije sugerišu da patlidžan štiti i od oštećenja DNK koja dovodi do raka.

Sa sposobnošću da upija ukuse, patlidžan, iako nije toliko nutritivno bogat, omiljeno je povrće koje se uzgaja širom sveta. Procenjuje se da se godišnje proizvede oko 60 miliona tona, uglavnom u Kini i Indiji.

Njegovo belo meso sa primesama zelene ili žute boje, prošarano malim grozdovima braonkastih semenki, omiljeno je u mnogim kuhinjama i može se koristiti za pravljenje pregršti ukusnih jela.

Uprkos svemu, ni njegove dobrobiti za zdravlje nisu zanemarljive. To je niskokalorična hrana bogata vlaknima i kalijumom i često je dostojna zamena za meso. Patlidžan je povrće iz grupe velebilja, poput krompira, paradajza i paprike. Potiče iz Indije i Azije, gde je i dalje samonikla biljka.

Patlidžani su stigli u Evropu sa Otomanskim carstvom u 7. i 8. veku, gde se danas obično sade u baštama sa drugim povrćem. Ako ste posadili sadnicu patlidžana, plodove ćete dobiti između 65 i 80 dana nakon sadnje. Kada počnete od faze semena, biće vam potrebno do 100 ili 120 dana pre nego što možete očekivati prve plodove.

Ako biljku redovno zalivate i pričvrstite za oslonac kako bi se plod mogao razvijati bez lomljenja stabljike, tokom letnjih meseci ćete imati prelepe plodove sa sjajnom korom. Uglavnom je sa ljubičastom korom, u obliku suze, jedina vrsta patlidžana koju poznajemo, ali ovo svestrano povrće dolazi u raznim bojama i oblicima – ovalno, dugačko, u obliku dinje, sa crnom, belom, zelenom, ružičastom, narandžastom i čak i prugastom korom.

Nutritivna vrednost po obroku

Sirovi patlidžan sadrži 92 posto vode. Porcija od 100 grama patlidžana ima 25 kalorija, 1 gram proteina, 6 grama ugljenih hidrata, 0,2 grama masti i 3 grama vlakana. Takođe sadrži folat, vitamine A, C, K, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor i većinu kalijuma i mangana. Vitamini A i C su antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja. Takođe je bogat prirodnim biljnim supstancama zvanim polifenoli, koje mogu pomoći ćelijama da bolje obrade šećer.

Zbog toga se patlidžan preporučuje dijabetičarima kako bi pomogao u regulisanju šećera u krvi. Rane laboratorijske studije sugerišu da patlidžan štiti od oštećenja DNK koja dovodi do raka, ali istraživači tek treba da potvrde ovu korist kod ljudi.

Narodna medicina

Patlidžan je tradicionalna medicina hiljadama godina. U drevnoj indijskoj ajurvedskoj medicini, praktičari su koristili meso patlidžana za lečenje dijabetesa, a njegov koren je korišćen za ublažavanje astme. Kao i kod većine povrća, kora je najhranljivija. Ljubičasta boja patlidžana potiče od antocijaninog nasunina, jedinstvenog antioksidansa za koji stručnjaci veruju da može da sačuva i zaštiti ćelijske membrane.

Rane studije pokazuju da može zaštititi masti u membranama koje su odgovorne za zaštitu ćelija od štetnih slobodnih radikala, koje proizvodi naše telo, ali može doći i iz spoljašnjih izvora kao što su zračenje, dim cigareta ili određene industrijske hemikalije. Smatra se da slobodni radikali dovode do većeg rizika za razvoj karcinoma i ateroskleroze, odnosno do nakupljanja plaka u arterijama, što predstavlja značajan rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Nasunin takođe pomaže u smanjenju količine gvožđa u krvi kada ga ima previše.

Velike količine gvožđa su faktor rizika za srčana oboljenja, posebno kod muškaraca i žena u menopauzi. Pored antioksidansa nasunina, patlidžan ima i druge antioksidante koji mogu pomoći u zaštiti od oštećenja slobodnih radikala koja mogu dovesti do raka i drugih bolesti. Hlorogena kiselina, koja se takođe nalazi u patlidžanu, jeste antioksidant koji ne samo da pomaže u prevenciji raka, već ima i antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Uz sve to, dobar je za snižavanje lošeg, LDL holesterola, piše Živim.hr.

Kako ga pripremiti

Koža patlidžana je jestiva, ali se teško žvaće. Pre nego što počnete da ga pripremate, operite ga i odrežite oba kraja. Patlidžan je prirodno malo gorak, a ako ga posolite i ostavite tako 30 minuta, so će vam ukloniti deo gorčine. Takođe će sprečiti da meso patlidžana upije previše ulja i postane masno. Isperite so pre nego što počnete da kuvate. Patlidžan se može peći, kuvati na pari ili dinstati.

Kada se iseče, dobar je dodatak kariju i supama. Najpoželjniji način pripreme je paniranje, ali imajte na umu da će prezle i prženje u dubokom prženju dodati kalorije i masnoću. Da biste napravili zdraviju verziju, ispecite patlidžan umesto da ga pržite.

Ako želite da ispečete ceo patlidžan, prvo probušite kožu viljuškom. Posle 30-ak minuta pečenja u rerni možete izdubiti meso i napuniti koru nekim filom ili izgnječiti meso u supu, dinstanje ili namaz. Patlidžan nemojte seći mnogo pre pripreme, jer brzo potamni, što je posledica oksidacije polifenola, odnosno hlorogenske kiseline, koja je najzastupljenije fenolno jedinjenje u ovom povrću.

Ako ne nameravate da ga odmah pripremite, stavite ga u frižider, gde možete bezbedno da ga čuvate do nedelju dana.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.