Štada grupa: Povećana spremnost ljudi za lečenje ne daljinu

Spremnost ljudi za lečenje na daljinu značajno je povećana u odnosu na prošlu godinu, pokazalo je istraživanje Štada grupe, u okviru koje posluje i vršački Hemofarm, saopšteno je danas.

Istraživanje te nemačka farnaceutska kompanija je dalo uvid u stavove više od 24.000 gradjana u 12 evropskih zemalja, medju kojima je i Srbija.

Štada grupa je, u okviru svog Zdravstvenog izveštaja, ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti.

„Epidemija korona virusa je delovala kao katalizator na telemedicinu. Pre samo nekoliko meseci lečenje na daljinu uglavnom je interesovalo one lekare i pacijente koji su i inače bili otvoreni za nove tehnologije. Ono što se promenilo jeste da je pandemija iznenada primorala mnogo više ljudi da je isprobaju“, kazala je Šari Langemak (Shari Langemak), koja je doktorirala psihijatriju na Univerzitetu Ludvig Maksimilian u Minhenu, a koja je bila jedan od saradnika na tumačenju i predstavljanju novog Zdravstvenog izveštaja Štada grupe.

Prema njenim rečima, lečenje preko veb-kamere više nije ograničeno na mali broj pacijenata, već se sve više posmatra kao alternativa odlasku u lekarsku ordinaciju.

„To medjutim ne znači da se poseta lekaru smatra potpuno irelevantnom. Telemedicina uopšte ne može i ne treba to da uradi“, rekla je Langemak.

Ipak, dodala je, digitalizacija u zdravstvu se ne može zaobići.

„Bez obzira da li je u pitanju razvoj delotvornije i personalizovane terapije ili predvidjanje i ublažavanje budućih epidemija, potrebno nam je više kvalitetnijih istraživačkih podataka i analiza. Medjutim, dva faktora su ključna za polaganje temelja – obezbediti najveću moguću bezbednost podataka i informisati korisnike i provajdere podataka o potencijalnim rizicima sa kojima se susreću kada objavljuju svoje podatke“, rekla je ona.

Langemak je istakla da je korona virus „doneo globalni izazov bez presedana u sektoru zdravstva“.

„Bliska i sistematična saradnja istraživačkih centara širom sveta je ključna za razvoj vakcine protiv virusa. To obuhvata razmenu i deljenje podataka. Iako se zdravstveni sistemi razlikuju medju zemljama, ipak se svi susrećemo sa identičnim izazovima“, kazala je ona.

Prema njenim rečima, to uključuje ne samo virusne pandemije, već i hronične i kancerogene bolesti kao i zdravstvene posledice nastale usled zagadjenja životne sredine zbog sitnih čestica i klimatskih promena, jer se ti izazovi ne mogu savladati samo na nacionalnom nivou.

„Sada shvatamo koliko je inovacija od velikog značaja ili čak ključna u sektoru zdravstva“, istakla je ona.

Kako je precizirala, ne samo da je nužno ranije identifikovati inovacije, već moraju da se učine dostupnim i tom smislu naročito start-apovi, kao jedni od glavnih pokretača inovacija, zahtevaju podršku.

„Da bismo se efikasnije borili protiv bolesti potreban je ogroman zbir podataka. Digitalizacija zdravstvenog sektora uz uvodjenje digitalnog kartona pacijenta ima potencijal da zadovolji tu potrebu za podacima. To zahteva poboljšanu IT infrastrukturu na nacionalnom i evropskom nivou“, ukazala je ona.

Langemak je naglasila i da je komunikacija i edukacija usmerena na pacijenta, od vitalnog značaja radi izbegavanja budućih pandemija.

Ona smatra da je poboljšana zdravstvena edukacija jedna od najvažnijih mera za unapredjenje zdravlja ljudi, čime se smanjuju i troškovi lečenja, ali ovo saznanje je i dalje veoma novo, jer je dugo postojao sistem u medicini gde samo lekar ima svo medicinsko znanje.

„Ako želimo da ljudi vode zdravije živote moramo biti u stanju da im prenesemo kako bi trebalo da se ponašaju. Nedostatak znanja o antibioticima je odličan primer. Prekomeran ili neodgovarajući unos obezbedjuje plodno tlo za opasnu otpornost“, rekla je Langemak.

Ocenila je i da će edukacija javnosti o genskoj terapiji biti jedan od izazova koji će obeležiti naredne godine.

„Relativno nova metoda pod nazivom CRISPR-Cas9 je značajno olakšala i učinila efikasnijim izmene genetskog materijala – takozvano editovanje gena. To povećava nadu da će se naći lek za bolesti koje je ranije bilo teško ili nemoguće lečiti. Već su zabeleženi prvi uspesi u terapiji bolesti krvi kao što je anemija srpastih ćelija“, navela je Langemak.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.