Šta najviše remeti vaš san?

Boravak na otvorenom, posebno u prirodi, pozitivno utiče na organizam, a prema novom istraživanju, čak i na spavanje i miran san.

Rezultati dva različita istraživanja pokazali su da boravak u prirodi utiče na biološki sat u organizmu, vreme odlaska na spavanje i vreme provedeno u snu. Istraživanja su potvrdila dosadašnje studije gde se u mnogobrojnim primerima pokazalo da često izlaganje veštačkoj svetlosti remeti biološki sat organizma i vreme potrebno za odmor i san. Biološki sat organizma zavisi od cirkadijalnih ritmova na koje utiče okruženje tokom perioda od 24 sata.

Nekada bez struje, kompjutera, televizora, mobilnih telefona i tablet računara (bez ekrana), naši preci odlazili su ranije na spavanje a budili se sa prvim nagoveštajem jutra. Danas se malo vremena provodi na otvorenom prostoru u prirodi, a mnogo više u zatvorenom prostoru pod uticajem veštačke svetlosti. Sve to remeti biološki sat i negativno utiče na potrebni period spavanja. Dobar san veoma je bitan za normalno funkcionisanje organizma, a posebno za mozak (koncentracija, refleksi, pamćenje…).

Prvo istraživanje pokazalo je da nedelju dana letnjeg kampa, bez tablet računara, telefona i TV-a, podešava unutrašnje biološke satove da budu u ritmu sa prirodom. Uzorci pljuvačke pokazali su da nivoi melatonina (hormon sna) počinju da rastu sa zalaskom sunca kod svih kampera i da su svi odlazili oko dva sata ranije na spavanje nego samo nedelju dana ranije kada su bili kod kuće. Takođe, za vreme boravka u kampu buđenje kod svih kampera bilo je individualno, ali se pokazalo da se poklapa sa prvim zracima sunca.

Drugo istraživanje rađeno je na jednoj grupi ljudi tokom nedelju dana boravka u zimskom kampu, takođe bez tablet računara, telefona i televizije. Jedina razlika je bila ta što su zimski kamperi kasnije ustajali zbog jutarnje temperature gde su svi radije ostajali ušuškani u vrećama u svojim šatorima nego da se izlažu jutarnjoj hladnoći, tako da je u ovom istraživanju zabeleženo u proseku dva sata više sna nego u letnjem kampu.

Oba istraživanja pokazuju da su osobe sa malo ili nedovoljno sna i odmora podložne lošijoj funkciji mozga, gojaznosti, dijabetesu, depresiji i umoru.

Iako oba istraživanja nisu dokazivala uzročno-posledičnu vezu, rezultati su pokazali da nije dobro samo imati dovoljno sna, već i prirodno predviđeno vreme za san.

Komentari

Komentari na ova istraživanja su pozitivni uz konstataciju da već postoje dokazi da je izloženost jutarnjoj svetlosti povezana sa apetitom i kontrolom telesne težine. Takođe se navodi da ova istraživanja pokazuju moćan uticaj dana i noći (svetlosti i mraka) na čovekov organizam. Međutim, treba naglasiti da se ova istraživanja ne odnose samo na osobe koje žele da kampuju. Savetuje se svima koji nisu ljubitelji kampovanja i boravka u prirodi da kad god su u prilici i u gradu izađu napolje i veštačko plavo-zeleno svetlo tablet računara i kućnog računara zamene prirodnim svetlom.

Napomene

U prirodi se plavo-zeleno svetlo najviše prožima ujutru, dok se kasnije u toku dana prirodna svetlost pomera ka narandžasto-crvenoj boji. Ta prirodna promena svetlosti je svakodnevna sa oscilacijama trajanja dana i noći, zavisno od godišnjeg doba, i tako vekovima utiče na čoveka.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.