Kostobolja i alkohol

Za one koji možda baš i nisu u tolikoj meri upoznati sa ovom bolešću, kostobolja spada u grupu neugodonih i bolnih reumatskih oboljenja.
Kostobolja se najpre manifestuje jakom upalom zglobova i najčešće kreće od stopala ili prstiju. Naime, čak 70% ljudi koji potpadnu pod uticaj ovog oboljenja kao polaznu tačku navode palac na nozi. Što se tiče godina, kostobolja se najčešće javlja kod osoba između 40 i 60 godina starosti, izazivajući pojavu akutnih, prodornih, sporadičnih i jako bolnih napada artritisa u zglobovima noge, kolenima, člancima ruke i zglobovima ruke.
Kostobolja se, inače, javlja kao direktna posledica prevelike koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Ova vrsta kiseline predstavlja otpadni proizvod koji se javlja nakon što se proces razlaganja proteina završi. U normalnim uslovima, ova prilično opasna kiselina izbacuje se iz organizma putem mokraće; međutim, kada koncentracije postane veća, dolazi do formiranja kristala koji se dalje talože u oblasti zglobova i tetiva. Kao što je već napomenuto, tada dolazi do pojave jake upale, otoka i ukočenosti, kao i izuzetno intenzivnog bola. Ukoliko se ne otkrije na vreme i ne leči na odgovarajući način, može dovesti do ozbiljnih posledica, poput dugoročnog invaliditeta.
Istraživanja
Jedno od istraživanja, novijeg datuma, obuhvatilo je 47.150 muškaraca, poreklom iz Amerike, starosti od 40 do 75 godina. Samo istraživanje je trajalo 12 godina i za to vreme su beležene navike osoba koje se odnose na konsumiranje alkohola, tj. dnevna količina unetog alkohola u telo. Bitna napomena je da nijedna osoba, pre početka istraživanja, nije patila od kostobolje.
Rezultati istraživanja
Ono što su autori istraživanja zabeležili jeste čak 730 potvrđenih slučajeva kostobolje, i to pre isteka 12. godine od početka istraživanja. U poređenju sa osobama koje nisu konsumirale alkohol, primećeno je da se progresija kostobolje poklapa sa povećanjem količine alkohola koji se u telo unese.
Kod osoba koje su u proseku konsumirale manje od 1 čaše alkohola, relativni rizik iznosio je 1,32. Kada je reč o osobama koje su konsumirale između 1 i 2 pića dnevno, taj rizik se povećao do tačke od 1,49; kod osoba koje su u toku dana konsumirale između 2 i 3,7 čaša alkohola, relativni rizik se popeo na 1.96, dok je kod osoba koje su konsumirale 3,7 čaša alkohola i više dostigao zabrinjavajućih 2,53.
Kada je reč o standardnoj veličini pića, količina koja se uzima kao polazna tačka varira od zemlje do zemlje. Primera radi, u Kanadi ona iznosi 13,5 g alkohola, u Americi 14 g, a u Velikoj Britaniji 7,9 g.
Što se tiče vrste alkohola koji posebno povećava rizik od razvoja kostobolje, na čelu se nalaze viski, brendi, džin i votka. Međutim, konsumiranje vina je pokazalo najmanje uticaja na povećanje rizika i razvoj kostobolje uopšte.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.