Mnogi ga smatraju dosadnim korovom kojeg se teško otarasiti, ali maslačak (Taraxacum officinale) je zapravo neverovatno vredna biljka koja se vekovima koristi kao hrana i lek.
Više od samo korova – Riznica hranljivih materija
Maslačak je prava nutritivna bomba. Njegovi listovi su izuzetno bogati vitaminima i mineralima. Sadrže više beta-karotena (prekursora vitamina A) od šargarepe, i dosta vitamina C, K i nekih vitamina B (posebno B2). Takođe su odličan izvor kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Cvetovi su takođe bogati karotenoidima, dok koren sadrži vredne supstance kao što je inulin, prebiotičko vlakno koje hrani dobre bakterije u našim crevima. Svi delovi biljke sadrže gorke materije, flavonoide, fenolne kiseline i terpene, jedinjenja kojima se pripisuju mnoga lekovita svojstva.
Vekovna tradicija u narodnoj medicini
Upotreba maslačka u medicinske svrhe seže duboko u prošlost. Pominju ga arapski lekari još u 10. veku, a takođe se koristio u staroj kineskoj, ajurvedskoj i severnoameričkoj indijskoj medicini. Tradicionalno se svrstava u biljku koja podržava rad jetre, blagi laksativ, diuretik, holagog (podstiče protok žuči), tonik i regulator šećera u krvi. Koristio se kod smetnji u varenju, žgaravice, problema sa jetrom i žuči, kožnih oboljenja poput ekcema, reume, gihta, pa čak i kao podrška u lečenju anemije i prevenciji preeklampsije u trudnoći zbog bogatstva hranljivih materija.
Nauka potvrđuje: Lekovita svojstva maslačka
Savremena nauka sve više istražuje i potvrđuje tradicionalnu upotrebu maslačka, otkrivajući mehanizme koji stoje iza njegovih efekata.
Podrška jetri i varenju
Gorke materije u maslačku, kao što je taraksacin, podstiču varenje podstičući lučenje probavnih sokova i žuči iz jetre i žučne kese. Bolji protok žuči pomaže u varenju masti i uklanjanju toksina. Koren maslačka, bogat inulinom, deluje kao prebiotik, podržavajući zdravlje crevne flore. Neka istraživanja na životinjama i ‘in vitro’ pokazuju da ekstrakti maslačka mogu imati hepatoprotektivni efekat, štiteći jetru od oštećenja izazvanih toksinima (kao što su alkohol ili neki lekovi) ili stanja kao što je nealkoholna masna bolest jetre.
Prirodni diuretik i saveznik bubrega
Listovi maslačka su poznati po svojim diuretičkim efektima, pomažući telu da eliminiše višak tečnosti. Jedna pilot studija na ljudima potvrdila je povećanje učestalosti mokrenja nakon konzumiranja ekstrakta lista maslačka. Za razliku od nekih farmaceutskih diuretika koji mogu da iscrpe kalijum iz organizma, maslačak je prirodno bogat ovim mineralom. Tradicionalno se veruje da takođe pomaže u izlučivanju viška mokraćne kiseline, što može biti korisno za giht ili artritis.
Antioksidativna i antiinflamatorna moć
Maslačak je bogat antioksidansima kao što su polifenoli (flavonoidi i fenolne kiseline) i karotenoidi. Ova jedinjenja štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, što može smanjiti rizik od hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, neke vrste raka i degenerativne bolesti. Istraživanja pokazuju da maslačak takođe poseduje antiinflamatorna svojstva, što može objasniti njegovu tradicionalnu upotrebu za upalna stanja kao što je artritis. Jedinjenja kao što su seskviterpenski laktoni i taraksasterol pokazala su antiinflamatornu aktivnost u laboratorijskim i studijama na životinjama.
Druga obećavajuća istraživanja
Naučno interesovanje za maslačak širi se i na druge oblasti. Postoje studije koje ukazuju na njegov potencijal u regulisanju nivoa šećera u krvi (inhibiranjem enzima kao što je alfa-glukozidaza ili stimulisanjem lučenja insulina), poboljšanju lipidnog profila (smanjenje lošeg holesterola i triglicerida) i potencijalno antitumorskih efekata. Ekstrakti maslačka su pokazali sposobnost da indukuju apoptozu (programirana ćelijska smrt) u nekim ćelijskim linijama raka („in vitro“) i usporavaju rast tumora kod životinja. Takođe su prijavljena antibakterijska, antivirusna i antifungalna svojstva. Važno je naglasiti da je većina ovih studija sprovedena „in vitro“ ili na životinjama, a potrebna su dalja klinička ispitivanja na ljudima da bi se potvrdila efikasnost i odredile bezbedne terapeutske doze.
Kako koristiti maslačak?
Svi delovi maslačka su jestivi i lekoviti, a način upotrebe zavisi od željenog efekta i dela biljke.
U kuhinji
Mladi, nežni listovi (bere se pre cvetanja radi manje gorčine) odlični su sirovi u salatama, sami ili u kombinaciji sa drugim povrćem. Stariji listovi mogu se kuvati kao spanać ili blitva, što smanjuje gorčinu. Cvetni pupoljci se mogu kiseliti ili dodati u variva. Otvoreni cvetovi (bez gorkih zelenih delova ispod latica) mogu se dodati jelima kao što su palačinke, mafini, fritule (prženi maslačak) ili napraviti sirupe i vino. Prženi i samleveni koren se koristi kao zamena za kafu bez kofeina sa prijatnom aromom gorko-karamela.
U medicinske svrhe
Najčešći oblici upotrebe su čajevi i tinkture. Čaj od listova (diuretik) se priprema tako što se kašika suvog lišća prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji oko 15 minuta. Čaj od korena (podržava jetru i varenje) priprema se tako što se kašičica osušenog korena stavi u hladnu vodu, zagreje do ključanja i lagano krčka oko 10 minuta, a zatim procedi. Tinktura se najčešće pravi od korena (svežeg ili sušenog) natopljenog alkoholom (npr. votka ili rakija) nekoliko nedelja. Koristi se kao koncentrovani ekstrakt, obično 30-80 kapi 2-3 puta dnevno. Može se napraviti i sirćetni ekstrakt (macerat) od korena. Tradicionalno, mlečni sok iz stabljike se nanosi direktno na bradavice.
(24sata.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com