„Geopoetika“ predstavila knjige Sema Šeparda i Ju Hue
BEOGRAD – Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je danas zbirku priča „Ja nemam svoje ime“ kineskog pisca Ju Hue i roman „Onaj iznutra“ američkog dramskog pisca i glumca Sema Šeparda, o kojima su govorili direktor i glavni urednik Vladislav Bajac i izvršna urednica Jasna Novakov Sibinović.
Objavljivanjem zbirke priča „Ja nemam svoje ime“, „Geopoetika“ je, uz prethodno objavljene romane i knjige eseja, upotpunila sliku o zanimljivom autoru, za koga Bajac kaže da je „jedini veliki pisac koji je ostao u Kini da bude unutrašnji disident“.
„Ja nemam svoje ime“ obuhvata priče nastale od osamdesetih godina i predstavlja, kako je primetio Bajac, presek onoga što je Hua uradio na polju te forme, počev od prve priče koja na neki način i najavljuje budućeg pisca.
Bajac je rekao da priče Ju Hue, sabrane u upravo objavljenoj knjizi, prikazuju 20. vek u Kini i autor u njima priča priče malih ljudi, kojima daje glas, i istovremeno one odražavaju prikrivenu kritiku sistema.
Hua je, kako je ocenio Bajac, majstor spjanja ekstrema i kontrasta, ujedinjuje duhovito i tragično, a „toplina je najjača crta njegovih priča, iako na prvi pogled deluje da je autor dao sebi zadatak da govori o ružnom i zlom“.
Novakov Sibinović je predstavila poslednju Šepardovu knjigu objavljenu u godini njegove smrti 2017. koja je žanrovski određena kao roman, a predgovor je napisala Peti Smit sa kojom je slavni dramski pisac i popularni glumac jedno vreme bio u vezi i do kraja svog života ostao prijatelj.
Autor 55 drama i tri zbirke priča, dobitnik Pulicerove nagrade, glumio je u preko 60 filmova i bio nominovan za Oskara za ulogu u filmu „Put u svemir“, pođednako cenjen o voljen od strane publike i kritike, nije želeo da napiše autobiografiju, ističući da ne zna nikoga ko je napisao svoju autobiografiju, a da u njoj nije sebe predstavio kao heroja.
U knjizi „Onaj iznutra“, koja je prema rečima Novakov Sibinović, „sirova i ogoljena“, Šepard piše o Džesiki Lang sa kojom je bio tri decenije, o svom odnosu sa ocem, borbi sa porocima, o Americi koje više nema.
„Sećanja na žene, putovanja, detinjstvo, glumu prepliću se sa snovima i halucinacijama tako da je teško razlučiti šta je dokumentaristika, a šta fikcija“, rekla je Novakov Sibinović.
Ona je objasnila da je knjiga podeljena na kratka poglavlja, neka imaju naslove, neka ne, a autor lako prelazi sa onog što je klasični narativ romana preko lirskog na direktne dijaloge kao karakteristiku dramskog stvaralaštva.
„Nemoguće je odrediti granicu između glumca i uloga, autora i likova i to je ta zbrka identiteta koja je osobena karakteristika Šepardovog pisanja, prepoznatljiva i cenjena“, rekla je izvršna urednica „Gepoetike“.
Naglašava da se ova knjiga ne čita već oseća i doživljava i napominje da čitalac sve vreme ima utisak kao da čita didaskalije, jer su sve vreme tu kratke rečenice opisa uz radnju koja se dešava – nema tumačenja, analiza, samo opisi, po čemu se i vidi da je reč o „scenskom, filmskom čoveku“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.