Svetlost i tama duše

Britanski pisac Lorens Darel najpoznatiji je po romanu "Aleksandrijski kvartet", ali su i dela koja je napisao pre toga veoma zanimljiva. Jedno od tih dela je i "Tamni lavirint", naizgled – samo naizgled – obična priča o grupi ljudi izgubljenih u lavirintu.
Priča deluje kao nešto prikladno za horor: grupa engleskih turista, predvođena vodičem-hohštaplerom, istražuje novootkriveni lavirint kada odron stena zarobi većinu njih unutra. Međutim, da se radi o hororu, dalje bismo pratili onog koji se u startu izvukao srećnim sticajem okolnosti (lord Grejsen) kako traži pomoć i pokušava da spase ostale, a paralelno sa tim posmatrali bismo kako se ostali turisti snalaze. Ovde priča teče sasvim drugačije, atmosfera nije hororistična.
Već na samom početku romana saznajemo da se lord Grejsen izvukao, dok se za ostale ne zna šta je sa njima bilo, a onda nas autor vraća unazad, pa čitamo o životnim pričama tih ljudi koji će dospeti u lavirint. Svi su Britanci, iz različitih su slojeva, različitih zanimanja, i na ovaj ili onaj način su se zatekli na krstarenju Mediteranom 1947 – neko na vojno-obaveštajnom zadatku, neko je putovanje dobio kao nagradu, neko je smrtno bolestan, jedna siromašna studentkinja se oporavlja od bolesti, ima i slikara, i medijuma, i pesnika… Ima tu još likova i sudbina, nećemo vam sve otkrivati, samo ćemo reći da je svaki od likova zanimljiv na svoj način i da u njihovom opisu ima dosta toga kritičkog i humorističnog. Više od pola knjige je u životnim pričama tih likova (knjiga ima 250 strana).
Kad su se približili Kritu, saznali su za tek otkriveni lavirint iznad seoceta Kefalonije, a maštu im je dodatno zagolicao nagoveštaj da je to možda baš onaj lavirint u kome je nekada živeo Minotaur – povremeno se u njemu čuju zvuci koje kao da proizvodi neka velika životinja, a samu životinju niko još nije uspeo da vidi. Svako iz svojih razloga, poželeli su da obiđu lavirint. Dobili su prijateljsko upozorenje da lavirint nije bezbedan za obilazak, ali su ga ignorisali i upustili se u avanturu koja je dovela do toga da budu zarobljeni sa vrlo malo hrane i vode, skoro bez svetla, razdvojeni međusobno – a povremeno se oglašava ta životinja za koju ne znaju šta je (niko tu zaista ne veruje u Minotaura, ali su svi svesni da to što se ne radi o mitskom biću ne znači da nije reč o nekoj opasnoj životinji).
Potraga za izlazom iz lavirinta predstavlja, istovremeno, pretragu za sopstvenom dušom, otkrivanje sopstvenih slabosti i jakih strana; premda su sva razrešenja logična, neka od njih bi ipak mogla da vas iznenade, prosto jer vam nije palo na pamet da bi i to moglo da se desi; ponešto će vas i nasmejati, nešto i raznežiti… Povremeno usporen, "Tamni lavirint" nikad nije zaista dosadan, jer su likovi toliko uverljivo opisani da osećate kao da ih sve poznajete i želite da vidite šta je s kim bilo (na početku samo saznajete da niko od njih, osim Grejsena koji se izvukao, nije nađen – to ne mora da znači i da niko nije preživeo). Ukoliko vas zanima o kakvoj se to životinji u lavirintu radi i o kakvim zvukovima – do kraja knjige saznajete i to.
"Tamni lavirint" je interesantna knjiga koja prati sudbine nekih zanimljivih ljudi. Uprkos povremenoj usporenosti, čita se bez problema i vredna je vašeg vremena.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.