On, ona i sumnja u sebe

Svakome se može desiti da se oseti nesigurno u sebe i svoje sposobnosti, svoj izgled, bilo šta svoje. To se odnosi i na muškarce i na žene – i jedni i drugi bore se sa sumnjama u sebe. Međutim, zbog različitog načina na koji se odgajaju dečaci i devojčice, muškarci i žene će se na različite načine boriti sa sumnjama u sebe. U čemu je razlika i ko je bolji u izlaženju na kraj s ovakvim problemom?

Žene i prečesto kao devojčice nauče da ono što rade mora da bude savršeno, ili ih niko neće voleti. Zbog toga sumnjaju u sebe na svakom koraku (pošto niko ne može da bude savršen sve vreme), boje se, i neretko otvoreno traže potvrdu za sve što urade, potvrdu da su stvari obavile kako treba. Otuda, recimo, svakodnevno ženino zapitkivanje da li je ručak dobar, želja za pohvalom njenog izgleda i slično. Plus, devojčice u nemalom broju porodica retko dobijaju pohvale, dobiju samo pokude kada nešto ne urade kako treba (kada urade kako treba, ne kaže im se ništa) i zato se, kada odrastu, svaki put kada su nesigurne i sumnjaju u sebe, usredsrede na svoje slabe strane.

Od muškaraca se u detinjstvu takođe traži uspeh, ništa manje nego od devojčica. Međutim, dečaci češće dobijaju pohvale (dobijaju i pokude, ali su i pohvale češće). Dečake uče da muško ne sme da se boji; pošto nije moguće ne bojati se, dečaci nauče da ne pokazuju strah, bar ne otvoreno (eventualno će ga pokazati agresivnošću – agresivno ponašanje je dozvoljeno, to je „muški“). Zato muškarci neće pokazati da sumnjaju u sebe, iako sumnjaju koliko i žene, a kada se bore sa sumnjama, fokusiraće se na svoje jače strane, takoreći će paradirati njima kako bi prikrili slabosti.

Bez želje da zvučimo seksistički, moramo priznati da je muški način izlaženja na kraj sa sumnjama u sebe znatno praktičniji. Zato, drage naše dame, ne bi bilo loše da u ovome učite od muškaraca – moglo bi da se pokaže veoma korisnim.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.