I grad stvori devojku (3)

Treći tip devojke o kojoj ćemo govoriti može se nazvati cvetić. Međutim, nije reč o vrsti koja može da se ubere, pomiriše ili da ukrasi vazu nego o „Cvetiću“ koji može da se poseti.

Ona je gradska „riba“. Rođena je, odrasla i živi u centru. Srednju školu pohađala je u Trećoj, Petoj, najdalje Četrnaestoj. Sada studira ili je pred diplomskim – prava ili menadžment na nekom privatnom fakultetu. Od dobrog je oca i još bolje majke.

Zna za pravila ponašanja i bonton joj je usađen još od rane mladosti. Ne greši sa protokolom ni escajgom. Ne govori šta ne treba i gde ne treba. Opsuje u besu ili pred najboljom drugaricom, sa kojom se oslovljava po prezimenu u nominativu („Tijović, šta ti je to trebalo…“)

Neguje prirodan izgled: ravna i duga kosa, diskretna i nikad previše naglašena šminka. U stvari, moglo bi se reći da ona nije lepa, čak je možda pomalo i bangavo građena, ali sve nadoknađuje stilom i pozicijom koju je na vreme izgradila u krugu u kome egzistira.

Egocentrik je prve klase, mada ne izgleda tako. Imala je jednu dugu i ozbiljnu vezu i nešto malo flertova. Trenutno gaji veliku simpatiju prema divnom dečku koji živi u Barseloni i često dolazi u grad, a inače vozi fiat bravo (to nije presudno, ali valja da se notira). Dnevni espreso ispija u „Cvetiću“, gde se najčešće i nalaze svi sa kojima komunicira.

Čita knjige – „Alhemičar“ joj je plafon koji razumeva, ali njega i najviše voli. Nosi firmiranu garderobu koju ne pamti nikako drugačije nego na osnovu prodajnog znaka („Mama, gde mi je ona Benetonova majica?“). Ide u pozorište kada su premijere i obavezno na Fest. Letuje na grčkim ili drugim ostrvima. Jednoga dana neće živeti u Beogradu, pa ako ste raspoloženi – trk u grad da nađete jedan primerak za sebe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.