U trendu

Kako nas žene čitaju

Žene umeju da budu izuzetno precizne u prosuđivanju muževnosti partnera, iako to nije jedina stvar u kojoj su toliko uspešne. Ipak, da nas čitaju kao otvorenu knjigu onda kada to požele da urade – čitaju nas. One mogu da prepoznaju osobine koje kod muškaraca smatraju važnim samo na osnovu izraza našeg lica; izuzetno su spretne u oceni naše zainteresovanosti za potencijalno potomstvo, to jest, očinstvo – dovoljan im je jedan pažljiv pogled i to je to. Da li je za to zaslužna evolucija, koja kao da ih je programirala da uoče i najmanju infomaciju koja im je na raspolaganju pri donošenju odluke o pronalaženju partnera, sklapanju dugotrajne veze sa suprotnim polom i otkrivanju muškarca koji je spreman da postane otac?
Posmatrajući stvari iz tog ugla, reklo bi se da žene na osnovu našeg ponašanja mogu da procene ko ima najviši nivo testosterona; to su muškarci koji bivaju proglašeni najmuževnijim, te tako i svrstani u kategoriju muškaraca za kratkotrajnu avanturu. One kod kojih procene da imaju dovoljnu dozu simpatičnosti i dovoljnu dozu želje za potomstvom žene će smatrati najidealnijim za stvaranje potomstva. Dakle, da li je odzvonilo latinskim ljubavnicima? Na ceni su oni koji zadovoljavaju elementarne kriterijume muževnosti. Dokle će tako trajati ostaje da se vidi. Žene nas čitaju čak i zatvorenih očiju, i mi tu teško da nešto možemo da promenimo. Pitanje je da li i hoćemo išta da menjamo u toj igri mačke i miša. Sve dok se ženska procena poklapa s onim što mi mislimo o sebi, možda i nismo u velikom problemu.
Problem nastaje kada shvatimo koliko malo mi umemo da pročitamo njih. Taman kada nam se učini da smo naišli na avanturistički roman, ispostavi se da je u pitanju romansirana biografija; kada pomislimo da smo na terenu beletristike, ispostavlja se da smo zašli u područje horora i naučne fantastike… Nepredvidivost ženske prirode uvek nas ostavi razoružane.

1 komentar
  1. Nataša Gajić

    Kad neko počne ovako da se folira, nama ništa drugo ne preostaje nego da se pitamo šta je posredi. Ko je ikada koga s početka do kraja samo pročitao, pa bio to i samo običan „naivni“ u pogledu suprotnog pola, muškarac. Neko nešto hoće da postigne, nešto što samo njemu znači, pa „tajanstvenost“ kao prednost u uzajamnim odnosima prepušta suprotnoj strani. Ne razumijem zašto bi to uopšte bilo bitno?

Napišite komentar