Muška deca stvarno skraćuju život majkama?

Verovali ili ne, čuvena rečenica vaše (i svačije) majke – u grob ćeš me oterati – možda baš i nije bez osnova, barem ne kada je reč o muškom potomstvu; i barem ne prema rezultatima jednog, malo je reći egzotičnog, finskog istraživanja koje govori o tome kako rađanje dečaka utiče na skraćivanje životnog veka majki! Feministička podmetačina? Ne znamo, ali prenosimo vam ono što smo čuli…

Biolog Samuli Hele (Samuli Helle) i njegove kolege sa Univerziteta Turku tvrde kako svaki sin u proseku oduzme svojoj majci 34 nedelje životnog veka, dok, sa druge strane, rađanje kćeri, taj vek, istina neznatno, čak i – produžuje!

A sad, jedno pet miliona „ali“, pod kojima ovaj iskaz sumnjivog kvaliteta i integriteta važi… G. Hele pokušao je da dokaže da velika porodica utiče na skraćivanje životnog veka majki. No, to mu baš i nije poletelo. Pregledajući, naime, crkvene knjige naroda Sami iz severne Skandinavije, mogao je da ustanovi da veličina porodice ne stoji ni u kakvoj neposrednoj vezi sa preuranjenom smrću majke.

Utvrdili smo da životni vek majki nema veze sa ukupnim brojem dece. To je pomalo iznenađujuće [kakav čovek!!!], pošto teorija predviđa negativan efekat velike porodice na trajanje života majke – “uverljiv” je Hele.

Ovaj Finac šarmantnog rasuđivanja pregledao je, zajedno sa svojim kolegama, godine rođenja i trajanja života udatih žena u narodu Sami u razdoblju od 1640. do 1870. godine. I do kakvog su mudrog zaključka došli? Pa ovako (pazite da ne padnete sa stolice): “Naši rezultati pokazuju da, na kraju krajeva, rađanje sinova na majku deluje pogubnije nego rađanje i podizanje kćeri.” A komparativ u navedenoj rečenici navodi naivnog čitaoca – koji, jadan, ni za šta od navedenog nije kriv, ali se, eto, obreo u nebranom grožđu – na nepogrešiv zaključak kako je rađanje dece, en general, pogubna procedura koju treba zaobići u širokom luku. Ljudi sebi stvarno dopuštaju svakakve gluposti, a da je ovu izrekla žena, još bi i moglo da se priča o pristrasnosti, šovinizmu ili nečem sličnom. Kada, međutim, takav iskaz potekne od muškarca, šta je onda to – kolektivne suicidal tendencies???

No, ako ste mislili da je Heleovim mudrostima ovde kraj, prevarili ste se grdno: on za svoje tvrdnje ima i blistavo objašnjenje – podizanje i vaspitanje dečaka psihološki je zahtevnije (iz čega proizilazi da ili su dečaci moroni bez grama koncentracije, ili su devojčice teški retardi nesposobni da dosegnu visine muškog uma – i jedno i drugo zvuči super, zar ne?). Osim toga, dečaci rastu brže u majčinoj utrobi (pa?), a neke studije čak pokazuju da je ženama teže da ponovo zatrudne posle rođenja sina nego posle rođenja kćeri (pa??). Vrhunac “otvaranja očiju” jadnim nama koji živimo u naivnoj zabludi kako je Bog i muško i žensko stvorio sa jednakom ljubavlju – svakako jeste natezanje “naučne istine” iz pojedinačnih slučajeva poremećaja imunološkog sistema majki uzrokovanih testosteronom koji još za trudnoće proizvodi muški plod.

Da ne zaboravimo i ovo: svi ovi očigledno tačni zaključci (a ko nam je kriv što do sada bejasmo slepi kod očiju) zasnivaju se isključivo na proučavanju pripadnika naroda Sami, no Hele samouvereno kaže, sve u duhu multikulturalnosti, antirasizma i jednakosti: “Nema razloga za verovanje da je ovaj efekat ograničen samo na narod Sami”, briljantno poentirajući na sledeći način: “Uopšteno govoreći, jasno je da dečaci mnogo više idu na nerve svojim majkama nego devojčice. Oni stalno jurcaju unaokolo, dok su devojčice sklonije pomaganju.” Bravo, Hele! I smrt dečacima sklonim pomaganju i hiperaktivnim devojčicama – statistika ueber alles!!!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.