Sklonost ka akciji

Svako ljudsko biće ima specifičan emocionalni sklop – sklonost ka akciji ili povlačenju koja mu je svojstvena, a moguće ju je registrovati uz samo malo truda. Na nju ukazuje naše ponašanje prema drugima, kao i način na koji prilazimo predmetima i manipulišemo njima. Negde između akcija koje preduzimamo nalaze se i mehanizmi zaduženi za povlačenje, za otkrivanje opasnosti i uzmicanje od njih. Kakve veze to ima sa sklonošću ka akciji?
Aktivan način života čini da ređe osećamo zabrinutost i da brže savladamo neraspoloženje i depresiju. U godinama koje dolaze malo ko pristaje da reaguje na prvu loptu. Umesto da planu, ljudi se zapitaju zbog čega ih neka pojava nervira, pa tek onda odlučuju šta će dalje činiti. Nije to neki veliki unutrašnji dijalog sa samim sobom, to traje svega nekoliko sekundi, međutim, tih nekoliko sekundi može da bude presudno u datim okolnostima. Pozitivan pristup jeste ono što je osnov za pokretačku akciju savremenog čoveka. Pozitivne emocije, velikodušnost, saosećanje – to su veštine, a ne date karakteristike.
Naravno, najgora stvar je ako dozvolimo da nas o aktivnom načinu života podučavaju oni koji su se pasivizirali iza svojih odbrambenih mehanizama. A najbolje je ako osećaj zadovoljstva doživimo onda kada nam to uopšte nije u planu. Hirurg ne može da priušti sebi da se oseća srećnim za vreme komplikovane operacije, ali ta aktivnost će učiniti da se oseća dobro kada je uspešno okonča. Muzičar ne razmišlja o tome kako se oseća dok izvodi zahtevnu kompoziciju. Aktivnost će dovesti do zadovoljstva onda kada se koncert završi. Tek kada završimo aktivnost koja nas ispunjava, možemo razmišljati o onome što se dogodilo – tek tada na red dolazi zahvalnost zbog izuzetnosti tog doživljaja. Energetski smo puni, ali samo pozitivne energije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.