U iščekivanju

Neko čeka stan, neko čeka platu, neko čeka bebu, neko čeka ljubav, neko čeka posao, neko samo sedi i čeka (verovatno Godoa). Uopšte uzev, čini se da nam dobar deo života prođe u toj fazi iščekivanja da se dogodi nova situaciju na koju ćemo morati da reagujemo. Nekad budemo pripremljeni za ono što nas očekuje, a nekada ostanemo zatečeni pa se navrat-nanos snalazimo kako znamo i umemo. A nekad i nema vremena da se čeka, nego situacija mora da se razreši sada i odmah. Uostalom, verovatno postoji neko ko čeka da mi nešto preduzmemo povodom nečega. Kakva umreženost različitih očekivanja!
U današnjem vremenu novca ljudi uglavnom čekaju da ulože novac u neki isplativ biznis, nekretnine, porodičnu firmu. A kada se govori o nekim trajnijim vrednostima (jer novac se ipak troši, čak i kad se kapital neprestano obrće), reklo bi se da se one nekako nalaze na stendbaj opciji. Kao, znamo svi dobro koje su to trajne vrednosti, ali one mogu malo i da se strpe dok na njih opet ne bude došao red. Tako obično misle oni koji se u određenom trenutku nalaze u centru pažnje. Što se i ne bi osećali i ponašali na taj način kada su toliko dugo čekali na to? A da bismo se zaista osećali kao osoba kojoj sve lako polazi za rukom, potrebno je da iza našeg uspeha stoji veliki rad i verovatno dugogodišnje iskustvo, kao i odricanje od mnogo čega. Na primer, od čekanja.
Kada ne povlađujemo svojoj lenjosti, dosadi i nemaru, jasnije uočavamo da bi dani mogli da nam budu po mnogo čemu značajni. Međutim, u tome nas sprečavaju razne stvari pa nam se često čini da nismo dovoljno cenjeni, plaćeni, poštovani… U takvim situacijama nije retko da vidimo interes u saradnji s osobama koje su nas više puta prevarile, a kasnije se sami sebi žalimo da nismo u dovoljnoj meri držali tu tako potrebnu distancu. Izgleda da je čekanje opravdano samo u takvim prilikama.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.