U stalnoj potrazi

Ponekad se odvažimo da pođemo putem koji može biti trnovit, ali za nas vrlo značajan. Nekad nam ne smeta ni što na leđima nosimo prevelik teret, najviše zbog toga što osećamo da možemo da ga podnesemo. I, naravno, zato što očekujemo da na kraju ubiramo plodove svog rada ili zato što očekujemo da nam se ponovo pruži prilika da uradimo nešto što je davno trebalo obaviti, a mi to iz nekih razloga nismo učinili. A sve čemu pristupamo treba da ima naš lični pečat, s racionalno potrošenom energijom, sa srazmernim ulaganjima, s punom svešću o tome da nas u suprotnom očekuje nepotrebno iscrpljivanje.
Neodustajanje od svojih planova, ako su dobro smišljeni, može da bude osobina zlata vredna. U redu, sugestije mogu da stignu s različitih strana, ali treba prihvatiti samo one za koje osećamo da nas neće previše udaljiti od prvobitnih zamisli i koje su date uz veliku motivisanost da se naše zamisli i ostvare. Oni koji nas ne razumeju ne treba ni da pokušavaju da se bave kritikom. Da bi se neka ideja od zamisli pretvorila u konkretno delo, potrebna je stabilnost. Zato je dobro okružiti se osobama koje znaju šta žele od života. Naravno, mogućnost da se dogodi neočekivano ne može da bude isključena, ali svaka nepredviđena situacija može da bude adekvatno i dinamično rešena uz samo malo truda. Treba reagovati brzo, bez upadanja u konfuzije, posebno onda kada neko od nas očekuje da donesemo važnu odluku.
Na kraju, kada razmišljamo o bogatom društvenom životu, ili o tome da je možda najvažnije zadržati svoju slobodu, da je najvažnije živeti po svojoj volji, shvatamo da i ne grešimo toliko puno. Ako stojimo iza svake odluke koju smo doneli, ako smo u dovoljnoj meri iskreni prema sebi i ako nismo malodušni, paradoks o stalnoj potrazi zapravo i ne postoji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.