Ovde šeik poklanja kuću svakom ko je nema!

Pre nešto više od 200 godina, tamo je bila samo pustinja, nije bilo nikakve prošlosti, a sada se na tom istom mestu celom svetu nudi budućnost. Dubai, najpoznatiji grad Ujedinjenih Arapskih Emirata i sve popularnija turistička destinacija u svetu, posetioce nije mogao da privuče svojom bogatom istorijom i tako konkuriše nadaleko poznatim drevnim gradovima širom zemlje. Njegov sadašnji šeik Mohamed bin Rašid al-Maktum je rekao će Dubai biti grad budućnosti. I tako je samo prošle godine privukao u grad osam miliona turista. Do 2020. godine, kada će se održati svetska izložba Expo 2020, u tom gradu žele da ostvare cifru od 12 miliona posetilaca. A sve je u Dubaiju krenulo od trgovine kada su beduini koji su se posvađali sa svojim plemenom odlučili da se nastane na tom području 1822.

Sve do otkrića nafte Dubai je bio mali i ne baš značajan grad na Bliskom istoku. Nafta je donela ogromnu zaradu, ali vladari Dubaija procenili su da zalihe crnog zlata neće biti nepresušne pa su se okrenuli drugim izvorima – trgovini, turizmu i industriji. Danas nafta čini svega šest posto ukupnog BDP-a Dubaija. Rezerve crnog zlata ima još za pet godina. Glavnina prihoda dolazi od industrije aluminijuma – oko 70 posto. BDP po glavi stanovnika Dubaija iznosi 65.000 dolara, a većina stanovnika tog grada su stranci. Samo 11 posto, od ukupno 3,9 miliona stanovnika ima državljanstvo UEA. Indijci, Pakistanci, Filipinci, Šrilančani… najčešće se sreću po Dubaiju. Teško je reći da se sreću po ulicama Dubaija jer malo ko hoda napolju zbog visokih temperatura koje danju u ovo doba godine prelaze 40 Celzijusa. Za letnje mesece temperature su još više i uz veliku vlagu od 85 posto pa samo oni koji moraju izlaze napolje. Kiša je ove godine samo jednom pala u tom gradu.

Čekanje autobusa na takvim temperaturama vrlo je opasno pa su i autobuske stanice u Dubaiju klimatizovane. Bez klime u gradu jednostavno je nemoguće preživeti. Svi privatni i javni prostori su klimatizovani. Ipak, temperature u njima su i više od 20 stepeni niže nego napolju, pa se u zatvorenim prostorima, ako nosite kratke rukave, vrlo brzo smrznete pa vam izlazak na 40 stepeni u prvi mah pruža vrlo prijatan osećaj, ali nakon nekoliko sekundi prženja ipak poželite da se vratite unutra na smrzavanje. Uprkos toj vruće-hladnoj atmosferi, sve više turista stiže u Dubai koji im nudi neke od svetskih najpoznatijih atrakcija, poput najvišeg nebodera na svetu – Burdž Kalifa, ostrva u obliku palmi ili Sveta, najvećeg akvarijuma ili najvećeg šoping-centra na svetu. U Dubaiju je trenutno 386 hotela sa 56.000 soba. Sve su to uglavnom luksuzni hoteli sa pet zvezdica. Dubai se hvali i da jedini na svetu ima hotel od sedam zvezdica – Burdž Al Arab.

Ipak, pre odlaska u centar, poslovno naselje ili neki od turističko-stambenih kompleksa, dobro je posetiti stari deo Dubaija kako bi se bolje stekao utisak iz čega, ili bolje rečeno kako je ni od čega nastala ta šuma nebodera, modernih zgrada u pustinji navodnjenoj destlizovanom morskom vodom. Gradske vlasti konzervisale su 60 kuća starog Dubaija u kojima se može videti kako su pre izuma klima-uređaja stanovnici preživljavali paklene vrućine, gradeći kule vetrova kao ventilacioni sistem. Na pijacama Iranci nude sve moguće začine, a Indijci velike količine zlata. Cenkanje je tradicija a početna cena može se spustiti za 20 do 25 posto. Kako u Dubaiju vole da se hvale da imaju puno toga najvećeg na svetu, tako se na tržnici zlata hvale da imaju najteži zlatni prsten na svetu. Prsten Star of Taiba sačinjen od 58 kilograma zlata i 5,17 kilograma dragog kamenja ima i certifikat Ginisove knjige rekorda.

35.000 ljudi gradilo neboder

Poslovna četvrt nastala je pre 15 godina, a obeležavaju je brojni neboderi sagrađeni jedan do drugog. Mnogi stanovnici Dubaija nazivaju taj deo grada starim s obzirom na brzinu kojom se grad širi i po njemu sve više i više gradi. Centar, koji obeležava Burdž Kalifa, nastao je pre šest godina, a to je kompleks poslovno-stambenih zgrada i nebodera, šoping-centara. Burdž Kalifa visok je 828 metara i najviši je neboder na svetu. Koliko tačno spratova ima, nikad niko nije službeno rekao jer se taj podatak krije kao poslovna tajna kako se konkurenciji ne bi pomoglo da izgradi još viši neboder. Vidikovac je na 124. spratu tog nebodera, a do njega se stiže liftom za 60 sekundi. Gradnja tog nebodera počela je 2004., a otvoren je 2010. godine. Po tri dana gradiocima je trebalo da izgrade jedan sprat, a na vrhuncu gradnje na njemu je radilo čak 35.000 ljudi.

Do najvećeg nebodera na svetu izgrađen je, kako to već treba da bude, najveći šoping-centar na svetu – The Dubai Mall, koji se prostire na 502.000 kvadratnih metara i ima 1200 prodavnica. Tu su svi mogući dizajnerski lokali, a svaki od njih i sa posebnim radionicama za decu. U samom centru nalazi se veštačko jezero sa velikom fontanom koja uz muziku svakih pola sata “zapleše”. Šeik al-Maktum ne želi da stane na tim “veličinama” pa će Dubai dobiti još veći šoping-centar i još viši neboder. U luksuznom kompleksu koji se gradi za Expo 2020. – Dubai Creek Harbor niknuće tako toranj visok gotovo jedan kilometar. Šeik Mohamed je, za razliku od ostalih bliskoistočnih šeika, dosta otvoren prema narodu. Njegova palata u Dubaiju se tako može fotografisati, običnom puku dozvoljeno je da se priđe, doduše na pristojnoj udaljenosti. Često se dogodi da šeik u svom Mercedesu dođe do posetioca i pozdravi ih. Isto tako nije retko da vladar Dubaija bude viđen u šoping-centru bez telohranitelja.

U Dubaiju glavnu reč uz šeikovu vodi još pet porodica, a taj emirat nije toliko strog u sprovođenju šerijatskih zakona. Alkohol se poslužuje u restoranima i barovima, žene su dosta emancipovane, rade, voze automobile, ne insistira se na njihovoj strogoj odvojenosti od muškaraca na svim javnim mestima. Tako u metrou u Dubaiju, koji za sada ima dve linije, postoje posebni vagoni za žene i decu. Ne insistira se da žene idu u te vagone, nego je to stvar njihove volje. A skladno raskoši koju pruža Dubai, i metro tako nudi mogućnost luksuznijeg javnog prevoza za one koji žele da plate više pa tako ima “gold klasu”, u kojoj su sedišta znatno udobnija. Osim tih blagodeti jeftinog prevoza, koje mogu da koriste svi stanovnici Dubaija, za stanovništvo vlasti se brinu još više pa tako svaki stanovnik-državljanin Dubaija koji sebi ne može da priušti, dobije od šeika besplatno kuću. Režije, naravno, ne plaćaju.

Nemoguće do državljanstva

U Dubaiju će uskoro biti otvoren i Muzej budućnosti, što je skladno paroli tog grada bez neke značajnije prošlosti. Budućnost koju nudi Dubai grade vredne ruke uglavnom Indijaca i Pakistanaca. Bauštelci čine jednu četvrtinu populacije tog grada. Oni rade 12 sati dnevno, a mesečno zarade 300 dolara. Od toga polovinu šalju svojim porodicama u Indiju ili Pakistan. Sa 150 dolara ipak mogu da prežive u Dubaiju koji ne važi za baš jeftin grad. U delovima grada u kojem žive doseljenici ipak sve je dosta, pa čak i dvostruko jeftinije nego u centru. Usto, kompanije plaćaju tim radnicima smeštaj, a u toku radnog vremena osiguran im je i obrok. Oni bi sebi teško mogli da priušte stan od 200 kvadratnih metara, što je standard za taj grad u novim delovima Dubaija. Bauštelci u Dubaiju dobijaju ugovore na godinu dana i nakon toga sa istom kompanijom ne mogu da produže saradnju. Ako ne nađu posao u drugoj kompaniji, moraju da se vrate kući. Vlasti na taj način pokušavaju da kontrolišu useljavanje. A dobijanje državljanstva Emirata za njih je nemoguća misija koliko god dugo živeli tamo. Došljaci iz Indije, Pakistana i drugih azijskih zemalja, znaju da čekaju u dugim redovima da ih primi šeik kako bi ga zamolili da im da pasoš Emirata. Ako im to odobri, to ne znači da su dobili i državljanstvo. Na pasošu jasno piše da je ta osoba samo njen vlasnik, ali ne i državljanin. I dok su Indijci i Pakistanci uglavnom bauštelci, Filipinci u Dubaiju uglavnom rade u uslužnim delatnostima. I njihove su plate oko 300 dolara mesečno.

Multikulturalnost je jedna odlika Dubaija u koji svi ti ljudi, bili oni turisti ili radnici, dolaze uglavnom aviokompanijom Emirates koja želi da bude najveća na svetu, kao i tamošnja vazdušna luka. U Emiratesu, koji od svih svetskih aviokompanija ima najviše najvećih putničkih aviona A380 – njih 97, letačko osoblje takođe dolazi sa svih stana sveta, kao i kuvari koji spremaju hranu u ketering centru koji je, pohvaliće se u Dubaiju – naravno – najveći na svetu. U Emirates Cateringu tako menije priprema više od 520 kuvara iz 57 zemalja. Oni osmisle godišnje više od 1500 jelovnika. Ukupno se u tom centru pripremi dnevno više od 175.000 jela za sve tri klase – ekonomsku, poslovnu i prvu na ukupno 590 letova. Tako će u Emiratesu reći da oni imaju najveći svetski restoran u vazduhu. Indijac Gaurav Gaur, jedan od izvršnih šefova u Emirates Cateringu, kaže da on i njegove kolege dok dođu do konačnog jela koji će se spremati putnicima isprobaju njih 15.

– Imamo osoblje iz gotovo svake destinacije za koju leti Emirates, pokušavamo putnicima da pružimo što autentičnije ukuse, a za to su nam potrebni najbolji sastojci pa po njih idemo svuda po svetu. Ljudi se često žale na avionsku hranu, a mi im kuvamo po istom receptu kao da je domaće jelo – objašnjava Gaur, koji u toj kompaniji radi 2,5 godine. Meniji na letovima prilagođavaju se destinacijama jer ljudi žele već u avionu da konzumiraju lokalnu kuhinju. Tako je jedno od jela s potpisom kad se putuje u Dubai odabir arapskih zalogaja i puding od urmi, prenosi Večernji.

Napišite komentar