Milano: grad mode (1)

D. V. 15. septembar 2009. 00:00

Milano je drugi grad po veličini u Italiji a najveći grad regije Lombardija. Sam grad ima više od milion stanovnika, a cela milanska opština ima oko sedam miliona stanovnika. Kaže se da ime grada vodi poreklo od engleske reči milliner (modist, modistkinja), tako da nije ni čudo što je lombardijska metropola jedan od svetskih modnih, finansijskih i komercijalnih centara, mada izvorno ime grada dolazi od keltske Medelhan – "di Terra di Mezzo", koja označava lokaciju između reke Olone i tadašnjeg grada Seveso.
Stanovnici Milana, poznati kao Milanezi, rado će vam izaći u susret ako slučajno zalutate i potreban vam je pravac za neku od kulturnih institucija koju ste namerili da posetite i upoznate. Ljubazno će vas uputiti na Piazza del Duomo, koja je i simbol Milana. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema Katedrali, jer ulice ili vode prema Duomo-u ili ga okružuju. Iako je njena gradnja počela još 1386. godine, i tokom godina je više puta renovirana, Katedrala još nije završena, jer i danas postoje komadi kamenja koji nisu pretvoreni u skulpture. Više stotina turista svakodnevno posećuje ovu građevinu, a trg ispred nje i ulice koje ga okružuju je deo grada koji uvek živi, bez obzira na godišnje doba ili smenu dana i noći.
Nedaleko od ovog trga nalazi se i Galleria Vittorio Emanuele II, bolje rečeno, najstariji svetski šoping centar, kao dobrodošlica u moderni Milano. Radnje italijanskih kreatora i njihova ponuda na jednom mestu ostaviće vas bez daha. A vaša odluka između Gučija, Prade, Dolčea i Gabane ili možda Versačea svakako će vas ostaviti praznog novčanika. A ako niste bogati turista, a dopada vam se torba Luja Vitona od samo 450 evra, možete naći naizgled sličnu takvu kod crnaca, tu odmah iza ugla, na ulici, po povoljnijim cenama – od 100 do 30 evra, u zavisnosti od toga kakva vam je veština cenkanja. Međutim, ako želite samo da se prošetate galerijom i možda da se usput odmorite u nekom od mnogobrojnih barova, savet je da ne sedate ako niste spremni da kelneru ostavite barem 10 evra za jedan kapućino, brioš (kroasan) i račun za mesto sedenja na kome želite da predahnete. Naravno, cenovnik kapućina i brioša, koji su tradicija italijanskog doručka, razlikuje se od bara do bara, u zavisnosti od toga u kojoj zoni grada se nalazite.
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.