Maršalska ostrva

Maršalska ostrva čini grupa raštrkanih atola i udaljenih ostrva. Poznata su i priznata zbog odličnih marina, kao i mogućnosti za ronjenje. Mnogi atoli okićeni su sa Flame of the Forest – plamenom šume, biljkom koju mi poznajemo kao hibiskus, ali i plumeriom, grupom biljaka tipičnom za tropsku i suptropsku Ameriku. Šarenilo okoliša obogaćeno je i s preko 160 vrsta korala koje rastu oko ostrva. Nenastanjena ostrva zasađena su plantažama kokosa i papaje, pandanusa (izgledom najviše podseća na ananas, a upotrebljava se u azijskoj kuhinji) i hlebnim drvetom.
Maršalska ostrva nalaze se u Zapadnom Pacifičkom okeanu, zauzimaju površinu od 181,4 kilometara kvadratnih, a gustina naseljenosti je 298 ljudi na kvadratni kilometar. Glavni grad je Majuro sa 25.000 stanovnika. Ostrva su republika od 1990, a nezavisnu vladu (u slobodnoj konfederaciji sa SAD) dobila su 1986. Od 2000. godine predsednik je Kasai Note, koji je reizabran 2004. Zvanični jezici su maršalski i engleski, a religija hrišćanska, i to uglavnom protestantska.
Već je rečeno, ali da ponovimo, Maršalska ostrva sastoje se od dva gotovo paralelna lanca atola i ostrva koja leže zapadno od Internacionalne data linije (zamišljena linija na površini Zemlje opozitna prvom meridijanu). Majuro atol je 2.285 km zapadno od Honolulua, 1.624 km istočno od Guama i 2.624 km jugoistočno od Tokija. Istočni Ratak (svitanje) lanac ima 16 atola i ostrva. Zajedno, ta dva lanca imaju 1.152 ostrva i ostrvaca koja se pružaju na preko 1.900.000 kvadratnih kilometara duboko u centralni Pacifik.
Neformalna garderoba je uobičajena za sva poslovna i društvena događanja. Međutim, golišavost, uključujući i kupanje u toplesu, smatra se uvredljivim, što je paradoks ako znate da je jedan od najpoznatijih maršalskih atola Bikini, po kome je i čuveni model kupaćeg kostima dobio ime. Ako želite da se prošetate ostrvima, bilo stazama za šetnju ili plažom, vodite računa – za mnoge oblasti potrebna je posebna dozvola, a to je najbolje proveriti na licu mesta.
Vize za boravak izdaju se po dolasku, ali je moguće da će vam trebati tranzitna viza kroz Ameriku, jer letovi za Maršalska ostrva idu preko Guama ili Havaja. Viza je neophodna za gotovo sve zemlje, uključujući i Srbiju, a pasoš mora da važi najmanje godinu dana pre ulaska na Maršale. Pri sletanju tražiće vam da pokažete povratnu kartu, kao i dokaz o novčanim sredstvima.
Ako i kada ispunite sve te uslove, prvo što treba da posetite su Ebeje ili Majuro, a izleti na udaljenija ostrva mogu se zakazati preko lokalnih turističkih agencija. Bivši glavni grad – Jaluit (u prevodu ima dva značenja – „dođi ovde“, ali i „prelepo“), može da se podiči boljim ronilačkim prilikama i marinama od svih drugih ostrva. Za snorkling ili ronjenje do olupina brodova iz Drugog svetskog rata otplovite do Maloelapa ili Mili atola. Tamo obavezno probajte i hranu i uživajte u plesu lokalnih izvođača. Takođe, počastite se i razgledanjem istorijskih prizora i zgrada, kojim ovi atoli obiluju. Alele (alele je tradicionalna korpa) muzej u Majuru čuva istoriju i tradiciju maršalske kulture. Ne propustite čim budete u prilici!
Koristan link

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.