Specifiฤna i skoro nedirnuta, Aljaska je jedna od onih zemalja koje treba posetiti barem jednom u ลพivotu. ฤak je i priฤa o njenom nastanku jedna od najneobiฤnijih u svetskoj istoriji: u 19. veku pripadala je Rusiji, ali ju je car Aleksandar II za 7,2 miliona dolara prodao Americi.
Iako su Amerikanci tadaลกnjeg drลพavnog sekretara prozivali zbog, kako su tada mislili, „najgluplje transakcije svih vremena“ (jer ko normalan kupuje zemlju od snega i leda?), stvar se promenila kada su posle nekog vremena na Aljasci otkrivene velike zalihe rudnog bogatstva, nafte, zemnog gasa, ruda i zlata. Masovno doseljavanje tragaฤa za bogatstvom je poฤelo, a prizori ljudi koji u sankama s pseฤom zapregom jure kroz sneg i zemlju ponoฤnog sunca, preko veliฤanstvenih gleฤera, danas su jedna od omiljenih nacionalnih priฤa.
Stvarnost na Aljasci danas je takoฤe neobiฤna, ali nekako romantiฤna. Ona obiluje mestaลกcima u kojima ลพivi dvoje-troje maliลกana, pa oni svakodnevno avionima putuju do ลกkola u gradovima i nazad. I to im je, naravno, normalno, a u obiฤaj letenja brzo se zaljube i turisti, kojima se na Aljasci nude razne opcije: zemlju mogu upoznati preleฤuฤi mesta hidroavionima ili krstareฤi nekom od reka. Tamo je, naime, 20 najviลกih ameriฤkih planinskih vrhova (ukljuฤujuฤi legendarni Mt. McKinley sa 6.193 metra nadmorske visine), kao i 100.000 gleฤera, tri miliona jezera, viลกe od 3.000 reka i 15 nacionalnih parkova.
Tamo gde svet poฤinje ili se zavrลกava nalazi se raj za svakog pravog avanturistu, bisernoledena Aljaska, koja je u stvari poluostrvo na severozapadu Severne Amerike. Godiลกnje je poseti veliki broj turista, bez straha od hladne subpolarne klime i divljih ลพivotinja. U stvari, medvedi, vukovi, foke i kitovi glavni su magnet za ljubitelje safarija, dok one zaljubljene u drevno i mistiฤno fascinira starosedelaฤka kultura ovog poluostrva. Naime, viลกe od 20 odsto stanovnika Aljaske (ukupno ih je 650.000) pripadnici su starosedelaฤkih kultura, koje se mogu podeliti na Aleute, Eskime i Indijance. Ti miroljubivi ribari – koji od krzna foke i medveda izraฤuju svoju odeฤu, a od zlata i ลพada prave suvenire, nakit i igraฤke โ veoma su gostoprimljivi i rado doฤekuju goste. Oduลกevljeno doฤekuju svakog gosta i tumaฤe mu svoje ลกamanske obiฤaje. Tako ฤe posetioca rado pozvati na tradicionalnu veฤeru s drevnim obrednim plesom, posluลพiti ga specijalitetima od lososa i uz vatru i piฤe objasniti kako veruju da im ลพivotinje prenose poruke, kao i priznati da izbegavaju vidre, koje prema njihovim legendama, donose loลกe vesti.
Poseban doลพivljaj je voลพnja ลพiฤarom od Girdwood-a do vrha skijaliลกta Mt. Aleyeska s kojeg se pruลพa predivan pogled na bajkovitu prirodu punu gleฤera. Tamo se moลพe videti i kako stanovnici brinu o svojim divljim ลพivotinjama (ฤak i opasnim polarnim medvedima) u Centru za oฤuvanje divljeg ลพivota na Aljaski, gde je najlepลกe iskustvo safari na kome se moลพe videti kako jeleni, vukovi ili smeฤi i crni medvedi jedu ili se ลกetaju u svom prirodnom okruลพenju. Oduลกeviฤe vas gleฤer Exit, koji pripada fjordovima Kenai, taฤki na kojoj se susreฤu planine, led i okean. Pod uticajem globalne promene klime gleฤer se ubrzano topi, pa se mestimiฤno mogu videti oznake nivoa na kojima se nalazio prie deset ili pedeset godina. Kad jednom osetite miroljubivost prirode, naizgled divlje, razumeฤete i zbog ฤega stanovnici Aljaske mirno hrane divlje medvede. U stvari, moลพete to probati i sami u okolini jezera Wonder Lake. Naravno, postoje odreฤena pravila ponaลกanja prema crnim i smeฤim medvedima โ ne smete im se pribliลพiti previลกe, niti ih preplaลกiti naglom bukom ili pokretima. Ali, moลพete im ostaviti hranu na livadi i gledati kako se mirno gegaju do nje. Poseban doลพivljaj je krstarenje reฤnim brodom; najpoznatiji takav brod je Talkeetna Queen, koji vozi sve do indijanskog kampa Dena’ina. Tu se nalaze legendarne lovaฤke kolibe – indijanski ลกatori od ลกtavljene ลพivotinjske koลพe.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com