Amerikanci grade veliki distribuirani superkompjuter za naučne primene
Američki Nacionalni odbor za nauku izdvojio je nedavno 53 miliona dolara za razvoj najvećeg distribuiranog računarskog sistema na svetu. Ovaj superkompjuter će počivati na Intel-ovim Itanium-ima i proverenom IBM-ovom hardveru i softveru, a sa radom bi trebalo da počne već sredinom 2002. godine. Ovaj sistem na kojem većina jedinica kojima se iskazuju performanse sistema ima prefiks tera- (x 1012) nazvan je, upravo zbog svoje ogromne snage raspoređene na nekoliko lokacija, TeraGrid. Punu brzinu od 13,6 biliona (1012) operacija u sekundi trebalo bi da dostigne u aprilu 2003, a to će ga učiniti jednim od deset najjačih računara na svetu. Naučnici i inženjeri iz raznih oblasti moći će, sa svojim projektima, preko nepristrasnih i ravnopravnih konkursa, da konkurišu za korišćenje dragocenog vremena ovog sistema.
U Nacionalnoj fondaciji za nauku (National Science Foundation, NSF), pod čijim se okriljem radi na realizaciji ove ideje, kažu da se radi o potpuno novom načinu rada, revolucionarnoj ideji i početku izgradnje nacionalne kiberinfrastrukture.
Sa usavršavanjem komunikacija i jačanjem propusne moći Mreže, popularnost distribuiranih sistema lagano raste, jer akademski i poslovni korisnici traže načine da snagu računara, koja se inače često nepotrebno rasipa, upotrebe u korisne svrhe. I našim korisnicima je poznat projekat SETI@Home, koji je bio usmeren na to da se slobodno procesorsko vreme korisnika Interneta širom sveta upotrebi za obradu podataka američke Nacionalne opservatorije u potrazi za signalima koji bi mogli poticati od nekog oblika vanzemaljskog inteligentnog života. Postoje slični projekti za pronalaženje leka protiv AIDS-a i druge naučne namene za koje novca nikad nije dovoljno, a mogli bi značajno da utiču na budućnost čovečanstva.
Međutim, poduhvat TeraGrid je daleko ambiciozniji pošto on nije usmeren na korišćenje viškova radne snage više nego šarenolikih kućnih konfiguracija korisnika Mreže, već na povezivanje računara koji će svom svojom snagom, 100%, biti usmereni upravo na izvršavanje zadatka u okviru TeraGrid sistema.
Sredstva fondacije će dobiti Nacionalni cenar za superkompjuterske aplikacije iz Urbane, Ilinois, Superkompjuterski centar u San Dijegu, Argonska nacionalna laboratorija iz Argona, Ilinois i Kalifornijski institut za tehnologiju iz Pasadene, Kalifornija. Vođa programa je Rik Stivens, direktor odeljenja za matematiku i informatiku laboratorije u Argonu. Pred njim je složen zadatak da koordinira radom ne samo četiri spomenuta centra već i preko stotinu dodatnih institucija, čije će potencijale ovaj projekat takođe koristiti.
Prema sopstvenim procenama, Intel bi sistemu trebalo da isporuči oko 3.300 svojih Itanium procesora. IBM će, pak, obezbediti oko 600 terabajta smeštajnog kapaciteta, odnosno spoljašnje memorije, što je, poređenja radi, dovoljno za pothranjivanje 145 miliona romana.
TeraGrid će moći da vrši veoma obimna izračunavanja, poput onih koja se koriste u meteorologiji, seizmici, ali i raznim primenjenim tehnološkim oblastima, gde će moći da se modeluju i mnogi veoma složeni procesi i postupci (npr. simulacija automobilskih sudara, avionskih nesreća; razni proizvodni procesi, tehnološki postupci, i sl.).
Naravno, premda je TeraGrid okrenut prevashodno akademskim istraživanjima, od njega bi koristi, itekako, trebalo da ima i industrija, a očekuje se da će neke njene grane, poput farmaceutske industrije, verovatno i neposredno koristiti njegove usluge.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.