U trendu

GNU/Linuks (1)

D. V.

GNU/Linuks (ili GNU s Linuksom) je kombinacija slobodnih alata iz projekta GNU (GNU) i Linuks (Linux) jezgra operativnog sistema. Ova kombinacija nekada se skraćuje samo na Linuks, što je često povod za sukob, budući da strana koja insistira na imenu GNU/Linuks smatra da se time, pored toga što se ljudi dovode u zabludu, nepravedno umanjuje značaj GNU alata u operativnom sistemu. Stav druge strane je uglavnom to da je nepraktično pisati GNU/Linuks i da je samo Linuks dovoljno. Distribucije Linuksa koje koriste GNU/Linuks naziv uključuju Debijan GNU/Linuks (Debian GNU/Linux). Češće su one koje izbacuju naziv GNU, kao Red Hat Linux, Mandriva Linux, SUSE Linux i druge.
GNU je operativni sistem sastavljen isključivo od slobodnog softvera. Njegov naziv je rekurzivna skraćenica za "GNU nije Juniks" (GNU’s Not Unix); ime je odabrano zato što je njegov dizajn "juniksolik" (Unix-like), ali se od Juniksa razlikuje po tome što je slobodan softver i ne sadrži njegov kod. Razvoj GNU-a pokrenuo je Ričard Stolman (Richard Stallman), i to je bio prvobitni cilj Fondacije za slobodni softver (Free Software Foundation). Razvoj GNU sistema značio je i pisanje mnogih programa, poznatih kao GNU programi ili GNU paketi. Među njima su i uređivač teksta Emaks (Emax), GNU-ova zbirka kompajlera (GNU Compiler Collection), GNU-ov debager (GNU Debugger) i radno okruženje Gnom. GNU sistem obično se koristi u kombinaciji s jezgrom Linuks, koje je razvijeno van projekta GNU. Ova kombinacija čini potpuno funkcionalan operativni sistem GNU sa Linuksom (GNU/Linux), koji se, međutim, često pogrešno naziva samo Linuks.
GNU-ovi programi često se koriste i samostalno. Nije neuobičajeno naći komponente GNU-a instalirane na vlasničkim Juniks sistemima umesto prvobitnih Juniks programa, posebno onih koji su alatke za programiranje i koji se često nazivaju zajedničkim imenom GNU-ov skup alata (što je samo mali deo celine GNU sistema). Koriste se na ovaj način jer su se pokazali kao superiorni u odnosu na ekvivalentne Juniks verzije, čak i onda kada nisu potpuno saglasni sa POSIX standardom. Takođe, zbog popularnosti kombinacije GNU s Linuksom, mnogi koji rade na razvoju softvera instaliraju GNU-ov skup alata na druge sisteme zbog kompatibilnosti ili zato što skup radi ujednačeno na svim platformama. Mnogi GNU-ovi programi takođe su prebačeni (ported) na Microsoft Windows, Macintosh OS X i razne druge vlasničke platforme. Međutim, razlog postojanja portova je da pomognu da se ti sistemi zamene slobodnim softverom.
Projekat GNU javno je objavljen 27. septembra 1983. godine na diskusionim grupama net.unix-wizards i net.usoft. Pravi rad na projektu počeo je 5. januara sledeće godine, kada je Stolman dao ostavku na MIT-u da bi ih onemogućio da polažu bilo kakva prava ili da ometaju raspodelu (distribuciju) GNU-a kao slobodnog softvera. Prvobitna objava praćena je Stolmanovim "Manifestom GNU-a" i drugim esejima u koji su bili izloženi njegovi motivi za projekat GNU, od kojih je jedan bio i "vraćanje duha saradnje koji je preovlađivao u računarskoj zajednici u njenim ranijim danima". Kada je GNU predložen, vlasnički operativni sistem Juniks već je bio u širokoj upotrebi. Budući da se arhitektura Juniksa pokazala tehnički stabilnom, sistem GNU je dizajniran tako da bude kompatibilan s njim. Juniks arhitektura omogućavala je da GNU bude napisan od pojedinačnih softverskih komponenti. One komponente koje su već bile slobodno dostupne, kao što su TeK sistem za prelom teksta i Iks vindou grafički sistem, biće prilagođene i ponovo iskorišćene, dok će nedostajuće biti napisane od nule.
Godine 1985. Stolman je osnovao Fondaciju za slobodni softver (FSF – Free Software Foundation), neprofitnu organizaciju, da bi pružala logističku, pravnu i finansijsku podršku projektu GNU. FSF zapošljava i programere da doprinose GNU-u, mada je znatan deo razvoja bio (i još uvek je) delo dobrovoljaca. Kako se GNU sve više isticao, tako su zainteresovane kompanije počele da doprinose razvoju ili prodaji GNU softvera i tehničke podrške. Najistaknutiji i najuspešniji od ovih je bio Sajgnus solušns (Cygnus Solutions), danas deo Red heta (Red Hat). Da bi osigurao da GNU softver ostane slobodan, projekat je 1989. godine izdao prvu verziju GNU-ove opšte javne licence (GNU-ova OJL, poznatija po engleskoj skraćenici GNU GPL). Ovu licencu danas koristi najveći deo GNU programa, kao i veliki broj programa slobodnog softvera koji nisu deo projekta GNU; to je jedna od najčešće korišćenih licenci slobodnog softvera na svetu. Ona daje pravo svima koji prime program da ga pokreću, kopiraju, menjaju i preraspodeljuju (distribuiraju) a istovremeno im brani da nametnu dalja ograničenja na kopije koje oni raspodele. Ova ideja naziva se kopileft (copyleft).
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.