Nastanak i razvoj BASIC-a (II deo)

Iako je QuickBasic okruženje bilo moćno i lako za korišćenje i učenje, postojao je problem sa opštom platformom (MS-DOS) u okviru koje su programeri radili. Naime, MS-DOS nije imao ugrađen korisnički interfejs kakav danas poznajemo; umesto toga – bilo je to tekstualno-orijentisano okruženje. U takvom tekstualno-orijentisanom okruženju nije moguće upotrebiti bilo kakvu grafičku prezentaciju – moguće je koristiti samo jednostavne linije ili karaktere. Ovo je MS-DOS činilo teškim za upotrebu zato što je od korisnika zahtevao dosta tipkanja, a programere je ograničavao u pogledu mogućnosti prikaza rezultata korisnicima.

Da bi programiranje u MS-DOS-u bilo lakše, BASIC programeri su počeli da implementiraju menije, dijaloge i ekranske prozore, i koriste miš kao pokazivački uređaj. Međutim, u svom razvoju BASIC je imao nekoliko glavnih prepreka:

• Nije postojao standard za ovaj tip programiranja, što je zahtevalo od korisnika da se prilagođavaju na korisnički interfejs sa svakim novim programom.
• Svaki program je delovao tako kao da se jedini izvršava. U stvari, svaki bi okupirao sve kompjuterske resurse bez mogućnosti pokretanja bilo kog drugog programa na istom sistemu, u isto vreme.

Još ranije je Microsoft uvideo da karakter-orijentisani PC postaje sve više beskoristan. 1985. godine proizvodi „slabašan“, neuverljiv vizuelni interfejs, tekst-orijentisan Windows 1.0. Već 1987. godine Microsoft je unapredio Windows u verziju 2.0. Ova verzija je bila grafička; unapređena je vizuelna pojava zajedno sa razvojnim alatima. 1990. godine sa Windows-om 3.0 demonstriran je tzv. grafički korisnički interfejs ili Graphical User Interface (GUI), što je značilo da će korisnici PC-ja imati konzistentan interfejs u svakoj aplikaciji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.