Naučnici otkrili razlike u mozgu između „noćobdija“ i ranoranilaca

Moždane funkcije „noćnih ptica“ i ranoranilaca tokom radnog dana razlikuju se, pokazalo je istraživanje koje prenosi BBC.

Naučnici su dnevno između 8 i 20 sati snimali mozak „noćnih ptica“ koje obično idu oko 2.30 sati na počinak a ustaju oko 10.15, kao i mozak ranoranilaca koji ležu pre 23 sata, a ustaju oko 6.30 sati i utvrdili kod „noćnih ptica“ manje konektiviteta u delovima mozga povezanim sa održavanjem budnog stanja.

Takođe su imali slabiju pažnju, sporije reakcije i i pojačanu pospanost.

Naučnici kažu da to sugeriše da su „noćne ptice“ u nepovoljnijem položaju zbog „ograničenja“ uobičajenog radnog dana.

Pozvali su na više istraživanja kako bi se razumele zdravstvene implikacije za „noćne ptice“ koje rade ili školuju se u doba dana koje im ne odgovara.

Naučnici su istraživanjem obuhvatili 38 osoba i snimali njihovu moždanu funkciju u mirovanju uz pomoć magnetne rezonance.

Dobrovoljci su potom u vremenu od 8 sati do 20 sati obavili niz zadataka, a beležili su i osećaj pospanosti.

Ranoranioci su bili najmanje pospani i najbrže su reagovali u zadacima koje su dobili u jutarnjim satima, te se pokazalo da su bitno bolje obavljali zadatke u to vreme u odnosu na „noćne ptice“.

„Noćne ptice“ bile su najmanje pospane i najbrže su radile oko 20 sati, iako njihova delotvornost nije bila značajno bolja od ranoranilaca.

Konektivitet u mozgu u područjima povezanima s boljim učinkom i manjom pospanošću bio je u svakom trenutku značajno veći kod ranoranilaca, što sugeriše da je kod spavalica konektivitet oslabljen tokom čitavog radnog dana, kažu naučnici.

Autorka istraživanja Elis Fejser-Čajlds sa univerziteta Birmingem kaže da bi rezultati istraživanja mogli biti delom rezultat „činjence da su noćne ptice ugrožene tokom čitavoga života“.

Ona podseća da „noćne ptice“ moraju rano ustajati zbog škole, pa kasnije zbog posla, pa se stalno moraju boriti protiv svoga urođenog ritma.

Naučnica ističe da se mora bolje proučiiti kako prilagođavanje neodgovarajućem radnom vremenu može uticati na zdravlje i produktivnost.

Oko 40 do 50 posto stanovništva sklono je kasnijem leganju i ustajanju nakon 8.20 sati, napominju naučnici.

Uobičajeni radni dan je od 9 do 17 sati, ali to za „noćne ptice“ može značiti smanjenu delotvornost tokom jutra i povećani osećaj pospanosti tokom dana.

„Kad bismo kao društvo bili fleksibilniji u upravljanju vremenom, mogli bismo puno postići u povećanju učinkovitosti i smanjivanju zdravstvenih rizika“.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Sleep.

(Hina)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike