Prva ljubav zaborava nema
Poznato je čega se pet, deset ili više godina posle mature kad se svečano sretnu ortaci iz gimnazije najčešće prisećaju… Pored najpopularnijih riba/tipova, školskih faca, lapsusa i glavnih fora i gegova, nezaobilazna tema su, naravno i uvek, profesori. Kako oni koji su tada još uvek ne sasvim oblikovanim komadima ljudske gline usadili ljubav prema znanju, životu i drugim ljudima, koji su bili omiljeni ili zbog svog neuobičajenog i osobenog koncepta rada, ili pak zbog konvencionalnog, ali podjednako temeljnog, zanimljivog i kvalitetnog pristupa, potom oni koji su bili ne tako omiljeni, ali dobri učitelji, strogi u ocenjivanju ali izdašni u prenošenju znanja, tako i oni koji su bili uzrok frustracija, strahova, neprospavanih noći, košmarnih snova… Nekad sasvim neopravdano, a nekad, bogami, i sa punim i stvarnim razlogom.
Na Zapadu je, pak, sve odavno postalo virtuelno, pa čak i tako dirljivi trenuci, kao što godišnjice mature nesumnjivo jesu. Žurba, tempo, obaveze, velika prostorna udaljenost, adrenalinska organizacija vremena naterali su prijatelje iz srednje škole da se, umesto po kafanama, skupljaju u sajberspejsu… Koliko ovakav susret može ponovo ispuniti srca davno zaboravljenim i potisnutim srednjoškolskim treptajem, veliko je pitanje, ali je evidentno da su teme, svakako iste: u centru pažnje su i dalje ex-školske face, dobro znani gegovi i, naravno, profesori, koji se i 30 godina posle mature ogovaraju sa istom snagom i svežinom pamćenja. Situacija, naravno i sa druge strane ostaje ista, kao da su, danas već ljudi u ozbiljnim godinama, bivši srednjoškolci tek koliko juče istrčali iz skamija: profesori se uglavnom meškolje i prave kisele izraze lica kada čuju neke primedbe na svoj račun, čak i posle 30 godina – snaga utiska je ista!
Da ex-cathedra odnos profesor – učenik nije samo srpski specijalitet, pokazuje i nedavna odluka britanskog profesionalnog udruženja nastavnikâ da razmotri pravno moguće mere koje bi se mogle preduzeti protiv web sajta namenjenog okupljanju ex-schoolmates-a. Reč je o stranici Friends Reunited (Prijatelji ponovo na okupu), pomoću koje, sada već matori ljudi, razmenjuju, putem chat-a i message board-ova, mišljenja o profesorima i uspomene na đačke dane. Dejvid Hart (David Hart), generalni sekretar britanskog Nacionalog udruženja razrednih starešina (National Association of Head Teachers, NAHT), kaže: “Imali smo mnogo žalbi od strane naših članova, kako u njihovo, tako i u ime njihovih učiteljâ (sic!!!), zbog optužbi iznetih na njihov račun na sajtu. To je sada počelo da se širi i na optužbe za pedofiliju, alkoholizam i slične stvari,” a onda ide i “pedagoško-poučni” deo: “Naravno, većina ljudi koja koristi taj web sajt upotrebljava ga u ispravne i dobre svrhe i svakako ne bih hteo da preduzimam nikakve mere ukoliko to ne bih smatrao neizbežnim.”
Moć i uticaj na javno mnjenje sajta Friends Reunited, svakako, nije za potcenjivanje: na njemu postoji baza podataka za oko 40.000 osnovnih i srednjih škola iz celog Ujedinjenog Kraljevstva, a do sada je registrovano preko dva i po miliona članova. Tužno svedočanstvo globalne krize davno proklamovanog, ali nikada neostvarenog ljudskog prava na slobodno vreme i dokolicu, jeste i preko 20 hiljada novih interesenata koji se prijavljuju svakog dana kako bi putem ovog sajta ostali u kontaktu sa svojim prijateljima iz srednje škole. NAHT, sa druge strane, okuplja oko 30.000 “aktivnih” i bivših razrednih starešina i najveće je udruženje te vrste na celom Starom kontinentu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.