Telekom Srbija – monopol i poskupljenja

Najnovije poskupljenje usluga Telekoma je, kao ništa do sada, uznemirilo, razgnevilo i „inspirisalo“ domaće korisnike Interneta. Ranije je ova zajednica ćutala i surfovala – danas ona postavlja mnoga „nezgodna“ pitanja, pokazujući želju da se bori za svoja prava, ali i za razvoj Interneta u celini.

Pored poskupljenja cene impulsa i pretplate, surferi su naročito razgnevljeni ukidanjem jeftinije tarife u fiksnoj telefoniji, koja je omogućavala komforno surfovanje, bez razmišljanja o telefonskom računu. Princip „jedan poziv – jedan impuls“ je ukinut – posle novog povećanja cena, u periodu slabog saobraćaja (15-17 i 21-07 časova), impuls će trajati 4 minuta, odnosno, telefoniranje će biti 50% jeftinije. Cena jednog sata surfovanja u navedenim terminima (naravno, bez Internet sati) će biti 5,466 dinara, a tokom dana će iznositi duplo više.

Očekivano i najavljivano povećanje cena je, prema objašnjenjima iz Telekoma, potrebno i neophodno zbog „proširenja postojeće telekomunikacione mreže, uvođenja najsavremenijih tehnologija i unapređenja kvaliteta usluga“. Kao primere zastarelosti postojeće mreže, Telekom navodi podatak o broju dvojnika u Srbiji (700.000 hiljada), kao i podatak da je samo 50% pretplatnika priključeno na digitalne centrale. Kao argument za povećanje cena usluga se ističu i „zamrznute“ cene, koje su dovele do gubitaka u poslovanju (od juna 1998. do juna 2001. godine, prema tvrdnjama Telekoma, prihod je smanjen za 47,31%, a u istom periodu je ostvareno povećanje obima usluga od 298,07%).

Korisnici fiksne telefonije se nalaze u čudnoj poziciji: od njih se traži da plate više, kako bi mreža bolje funkcionisala. Najlogičnije bi bilo da Telekom poboljša uslugu, pa tek onda i stekne „pravo“ na povećanje cena. U ovakvoj situaciji su uvek moguća povećanja cena, sa jakim opravdanjem da je sve to „za naše dobro“. Zato se i među korisnicima usluga Telekoma pojavljuje ideja o udruženju, koje bi kontrolisalo rad i uticalo na buduće odluke i koje bi se borilo za poboljšanje usluga. U neizbežnom periodu tranzicije, u kojem plate, za razliku od cena, rastu veoma sporo, neophodno je podići nivo onoga za šta se plaća: u suprotnom, potrošači će, po-ko-zna-koji-put, finasirati neuspešne, pokrivati gubitke i na svojim plećima nositi „socijalne programe“.

Novim cenama je naročito pogođena Internet zajednica, odavno nezadovoljna uslugama fiksne telefonije – slab protok i česta „pucanja“ veze su nešto sa čime se svakodnevno susreću mnogi surferi. Loše usluge su, koliko-toliko, kompenzovane korišćenjem Interneta u periodu niže tarife. Ukidanjem ovakve „povlastice“ je pogođen kućni budžet, a pomenuti problemi su postali još uočljiviji.

Kada se na sve to doda i monopol Telekoma do 2005. godine, koji bi bio obezbeđen u slučaju usvajanja prednacrta Zakona o telekomunikacijama, nezadovoljstvo korisnika Interneta, fiksne i mobilne telefonije postaje još opravdanije i razumljivije. Formiranje Ekspertske radne grupe za izradu predloga o reformi organizacije YU NIC i unapređenje jugoslovenskog dela Interneta, jeste prvi, vrlo važan korak, za sve korisnike Mreže u Jugoslaviji. Sledeći korak će biti (vrlo verovatno) formiranje nevladine organizacije ili neke vrste udruženja, koje bi bi štitilo interese korisnika i prepoznavalo dobre i loše tendencije.

Srodne teme: