U trendu

Šta čitati? „Vukodav“ (1)

Leto i raspust su super vreme za ludu zabavu, ali teško da ćete napolju sa društvom provesti ceo dan, i to svaki. U trenucima kada vas vrućina ili prosto želja za izležavanjem nateraju da ostanete kod kuće, moguće je da ćete poželeti da pročitate neku dobru knjigu. Ukoliko volite fantastiku (recimo, počeli ste da je volite od „Gospodara prstenova“), želeli biste da pročitate neku knjigu iz tog žanra, da bude dobro napisana i uzbudljiva, ali i da ne robuje klišeima, imamo predlog za vas: „Vukodav“ ruske spisateljice Marije Semjonove.

Roman „Vukodav“ porede sa „Gospodarem prstenova“, „Konanom“, „Princem Valijantom“… Međutim, to je samo zato što na momente može da se desi da zaliči na neko od tih dela; izuzev tih momenata, niko ne zna sa čime bi ga uporedio, jer je „Vukodav“ priča za sebe. Primer: glavni lik, Vukodav, jedini je preživeli iz svog plemena. Kad je bio dečak, neprijatelji su pobili celo njegovo pleme, a on je postao rob i duže vremena proveo okrećući točak u rudniku i radeći slične „prijatne“ poslove. Onda se oslobodio i rešio da se osveti ubici svog plemena. Zvuči vam poznato? Ako ste pomislili: „Pa to je kao priča o Konanu varvarinu“, pogodili ste, ali tu se svaka sličnost sa Konanom završava.

Roman počinje u vreme kada je Vukodav slobodan, napokon slobodan od ropstva, plus dovoljno obučen u ratničkim veštinama da bi mogao da se usudi na neko veće delo. Svrha njegovog života postala je da ubije Ljudoždera, čoveka odgovornog za uništenje njegove porodice i plemena (pleme Sivih pasa od naroda Vena), kako bi poginuli članovi njegovog plemena bili osvećeni i mogli ponovo da se rode. Nakon toga, ne mari i ako umre, jer mu nije ostao razlog za život – nema ni porodicu ni prijatelje, izuzev obogaljenog šišmiša Neletećeg Miša, koji svuda putuje sa njim. Međutim…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.