Biljke koje nikad ne bi trebalo da sadite zajedno

Ako razmišljate o sadnji bašte, sada je vreme da počnete da planirate. Možda čak imate neku ideju na umu šta biste želeli da posadite. Međutim, važno je imati na umu da određene biljke jednostavno nisu kompatibilne. Dakle, čak i ako ih uzgajate u idealnim uslovima, ove biljke možda neće harmonično koegzistirati.

Evo nekih biljaka koje ne bi trebalo da gajite jedne pored druge.

1. Biljke otporne na sušu i vlagu

Da li želite da uzgajate različite biljke u svojoj bašti? Prema Blis Bendal, sertifikovanoj hortikulturisti, ako razmišljate o sadnji biljaka otpornih na sušu pored biljaka koje vole vlagu, možda biste želeli da razmislite ponovo. Ovo bi moglo da izazove trulež korena u vašim biljkama otpornim na sušu. Zato pokušajte da posadite ove dve vrste biljaka što je moguće dalje, piše Real Simple.

2. Gardenije sa određenim sumrakom

Bendal takođe sugeriše da je najbolje izbegavati sadnju gardenije pored bilo koje druge biljke. To je zato što, iako je ovo cveće lepo, poznato je po tome što izaziva hronične bolesti. Gardenije je najbolje saditi same.”

3. Beli luk sa drugim povrćem

Dok beli luk može poboljšati vaše omiljeno jelo, retko čini isto za druge biljke u vašoj bašti. Bendal objašnjava: „Beli luk nakuplja sumpor u zemljištu i to će sprečiti rast vaših mahunarki, pasulja i graška, zajedno sa drugim lisnatim zelenilom kao što je peršun. Beli luk je najbolje saditi u oblasti sam ili samo sa drugim biljkama otpornim na sumpor.“

4. Ruže i hortenzije

Ruže i hortenzije izgledaju divno jedna pored druge u buketu, ali prema rečima Sare Dauning, direktorke OvS-a, one nisu optimalan izbor za sadnju u blizini. „I estetski ciljevi i ekološki kontekst su ključni za odabir biljaka koje dele prostor. Prvo, biljke bi trebalo da budu slične na mnogo načina – tip zemljišta na kojem vole da rastu, njihova zona otpornosti prema USDA, količina svetlosti koju dobijaju i količina vode koja im je potrebna. U najmanju ruku, ruže žele puno sunca, a većina hortenzija preferira senku, tako da ne bi uspevale pod istim uslovima.

Dodaje da je drugi problem što ovo cveće raste na različite načine.

„Različite teksture listova, različit uticaj cvetanja, različit ukupni oblik i različite vrste korenovog sistema su od suštinskog značaja da se ne takmiče za prostor. Jednostavno rečeno, biljke treba da se dopunjuju. I ruže i hortenzije su grmovi koji žele da ispune isti prostor, a verovatno govoreći, estetski se takmiče jedni sa drugima svojim impresivnim dekorativnim cvećem.“

5. Paradajz i krompir

Ko ne voli svež paradajz u salati ili topli krompir kao prilog? Iako je dobro držati ovo povrće na istom tanjiru, verovatno ne bi trebalo da dele isto tlo. Sara Abas, vlasnica Sara Mairead Landscape Design, savetuje da ne uzgajate paradajz sa kupusom i brokolijem. „Svi su oni konkurenti za iste hranljive materije! Krompir i paradajz pripadaju istoj porodici i ne samo da će se takmičiti za hranljive materije, već su i podložni istim bolestima kao što je pepelnica“, objašnjava ona. „Biljke iz vrste Brassica su takođe podložne istim gljivičnim bolestima kao i paradajz i treba ih posaditi odvojeno da bi se zaštitio usev.

6. Nana i sve ostalo

Sveža menta podiže sve, od vode do koktela, pa čak i određenih recepata. Dakle, možda ćete biti veoma uzbuđeni što ćete je uzgajati. Međutim, kako navodi Abas, menta je najpogodnija za sadnju u posudama i saksijama. „Nana može brzo da zauzme prostor i nadmaši ne samo višegodišnje biljke, već i da se preplete sa žbunjem i istisne sve što raste u istoj blizini“, prenosi N1.info.hr.

7. Monarda (indijska kopriva) i krastavci

Krastavci su divan dodatak svakoj bašti. Međutim, ovo ukusno povrće ne treba saditi u blizini monarde. „Monarda je odlična biljka koja privlači oprašivače, ali je, nažalost, podložna pepelnici, upornoj gljivičnoj bolesti kojoj krastavci takođe mogu da podlegnu“, kaže Abas. „Razmislite o sadnji monarde u velikoj sadilici da biste uživali u prednostima njihove privlačnosti oprašivača ili razmotrite vrstu otporniju na bolesti, monarda bradburiana.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com