Mikroplastika u ljudskom mozgu, rizici zagrevanja plastičnih posuda u mikrotalasnoj pećnici, a sada i potencijalna veza između uobičajene plastične hemikalije i stotina hiljada smrtnih slučajeva širom sveta – sve to potvrđuje alarmantnu pretnju koju plastika može predstavljati ljudskom zdravlju, piše Best Life.
Nova studija, objavljena 29. aprila u časopisu eBioMedicine, otkrila je moguću vezu između izloženosti hemijskom di-2-etilheksil ftalatu (DEHP) i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. DEHP je plastifikator koji se koristi za povećanje fleksibilnosti plastike i prisutan je u mnogim svakodnevnim proizvodima – od posuda za hranu i dečijih igračaka do šampona, losiona, ambalaže i medicinskih uređaja.
Prema istraživačima sa NIU Langone Health, DEHP može da podstakne upalu arterija, poveća oksidativni stres i doprinese metaboličkim poremećajima — što sve povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Analizirajući globalne podatke iz više od 200 regiona, autori su procenili da je samo u 2018. čak 356.238 smrtnih slučajeva bilo povezano sa izloženošću DEHP-u, što čini skoro 13,5% svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti među ljudima od 55 do 64 godine.
Posebno visoke stope zabeležene su u Južnoj Aziji i na Bliskom istoku, gde je izloženost DEHP-u odgovorna za čak 16% svih kardiovaskularnih smrti. Indija je prednjačila sa više od 100.000 smrtnih slučajeva.
Vodeći autor studije, Sara Hajman, upozorila je da su ftalati, uključujući DEHP, postali globalna pretnja: „Naši nalazi dodaju težinu rastućem broju dokaza da ove hemikalije predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.“ Koautor studije dr Leonardo Trasande dodaje da je neophodna hitna regulacija upotrebe ovih supstanci, posebno u zemljama koje prolaze kroz ubrzanu industrijalizaciju.
Istraživači priznaju da studija ima svoja ograničenja. Podaci nisu analizirani na nivou pojedinačnih zemalja, već su korišćene regionalne procene, a korišćeni su različiti izvori i metode. Takođe, nije analizirana izloženost drugim štetnim hemikalijama kao što su bisfenol A (BPA) ili mikroplastika, zbog čega se ukupan rizik može čak i potceniti. Iako direktna uzročno-posledična veza nije dokazana, model jasno ukazuje na zabrinjavajući trend.
Šta možete da uradite da smanjite izloženost?
Stručnjaci savetuju nekoliko jednostavnih koraka:
Izbegavajte plastične posude, posebno za zagrevanje hrane – umesto njih koristite staklo, nerđajući čelik ili keramiku.
Nemojte koristiti tepsije (posebno one oštećene) koje mogu da ispuštaju štetne hemikalije.
Filtrirajte vodu iz slavine – kvalitetni kućni filteri mogu smanjiti prisustvo mikroplastike.
Kupujte proizvode bez ftalata i BPA – proverite etikete na kozmetici, proizvodima za bebe i proizvodima za čišćenje.
Izaberite ambalažu i proizvode od stakla, metala, papira ili tkanine, umesto plastike.
Izbegavajte plastiku za jednokratnu upotrebu – koristite flaše, posude i kese za višekratnu upotrebu gde god je to moguće.
Plastika je sveprisutna, ali njeni dugoročni efekti tek počinju da izlaze na videlo. Ova studija je još jedan podsetnik da ono što je zgodno može imati visoku cenu za naše zdravlje.
(Večernji list)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com