Gen za bržu razgradnju kafe

Mada se sve češće u tekstovima o zdravlju pominje da kafa može imati i te kako pozitivan uticaj na zdravlje, tako da ne stoji da treba ili da se preorijentišete na čaj ili da sa pomirite sa znatno skraćenim životnim vekom, velike količine kafe ipak ne prijaju organizmu. Ako preterate s konsumacijom kafe, povećavate rizik da jednog dana dobijete srčani udar. Međutim, postoji jedna novost: izgleda da ovo ne važi za sve. Naravno da 20 šoljica kafe dnevno neće nikome prijati, ali izgleda da je nekim ljudima „u genima“ da lakše podnesu kafu. O čemu se ovde radi?

Američki naučnici su proučavali grupu od 4.000 dobrovoljaca, to jest, kod tih dobrovoljaca su proučavali gen za enzim „cipija 2“, enzim koji je zadužen za razgradnju kofeina u jetri. Došli su do zaključka da postoje ljudi s genom za sporiju i ljudi s genom za bržu razgradnju kofeina u jetri. Ukoliko bi i jedni i drugi konsumirali istu količinu kafe, oni s genom za sporiju razgradnju kofeina imali bi za 36 odsto veći rizik od srčanog udara.

Kako znati u koju grupu vi spadate? Teško da možete biti sigurni; nijedna laboratorija ne radi tu vrstu testa (osim, naravno, ako se ne radi o nekom specifičnom istraživanju, ali teško da možete računati na to da ćete vi biti jedan od učesnika u istraživanju). Možete da nagađate, po tome koliko brzo prođe dejstvo kofeina u vašem organizmu i koliko dobro ili loše reagujete na kofein, ali takvo nagađanje je, kao što i sami sigurno znate, nepouzdano.

Pošto već ne možete da znate kakav ste gen za razgradnju kafe nasledili, najbolje po vaše zdravlje bilo bi da budete umereni s kafom. Umerenost u svemu, osim, eventualno, u smejanju i radovanju čemu god stignete, u principu jeste jedan od najboljih recepata za zdrav i dug život, kakvo god da vam je genetsko nasleđe.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.