Poneti nešto ili ne?

Volite da se viđate s prijateljima, a i vaši prijatelji su podjednako društveni. Dopada im se da prave sedeljke u svom domu i da pozivaju sebi drage osobe da se druže s njima. Vi, kao što je red, svaki put ponesete nešto – flašu vina ili makar kafu ako nemate ni za šta više. A vaši prijatelji vam svaki put kažu da ne treba ništa da nosite ni da im dajete, važno je da ste došli, druženje je ono što je bitno. Prilično su uporni s tim svojim stavom, toliko da ni vi više ne znate šta da radite.

S jedne strane, neprijatno vam je da im u kuću dođete praznih ruku; naročito jer ne dolazite na kaficu, već znate da ćete dobiti bogato (i ukusno i gojljivo) posluženje. Znate da vaši prijatelji troše novac kako bi nabavili svu tu hranu kojom će sve vas poslužiti i želite da i vi malo doprinesete, a ne da apsolutno sav trošak bude na njima. Razmišljate: pa ni vama, kad biste tako spremali hranu za više osoba, ne bi bilo finansijski lako, i značilo bi vam da i gosti donesu nešto. A i red je ne doći praznih ruku, zar ne?

S druge strane, vaši prijatelji zaista insistiraju na tome da im ne donesete ništa i ne želite da se sukobljavate s njima. Njihovo je pravo da nešto žele ili ne žele i već pomalo kvari atmosferu to što vas svaki put ubeđuju da nije trebalo ništa da donosite. A ta atmosfera je bitna za uživanje u druženju. Šta u ovakvoj situaciji?

Ovde je problem u ustaljenim običajima, u tradiciji. Tradicija je da vi, kao gost, donesete nešto, i tradicija je da se domaćini nećkaju i da vam kažu da nije trebalo, da je najvažnije da ste vi došli. Onda se svi malo previše unesu u tradicionalne uloge – i eto sukoba. Ipak, situacija je daleko od beznadežne. Postoji relativno lako rešenje za ovakvu situaciju, rešenje koje će vam omogućiti da pomognete prijateljima (što bi svakako bio red, kad se već oni toliko trude), a da i oni osete da ne treba baš toliko da se „brane“.

Sledeći put možete da im zaista ništa ne odnesete – ali zato pomozite domaćici u pranju sudova, ili posluživanju jela, ili već nešto slično. Posle toga, kad donosite nešto, neka to bude nešto što ste sami spremili, recimo, „kolači po receptu vaše bake“ (nema veze što ste recept zapravo videli u časopisu). Time onome što donosite dajete pečat ličnog i tada će i vašim domaćinima biti znatno teže da se bune što ste nešto doneli.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.