U trendu

Čuvar otkrio: Šta je Tito nosio u novčaniku

Aleksandar Anjoli, 65-godišnji Sarajlija italijanskog porekla, dva puta godišnje, od 1975. do 1978. godine, bio je lično obezbeđenje Josipa Broza dok je ovaj lovio po velikim lovištima oko Bugojna. Aleksandar se za Fokus prisetio nekoliko detalja iz lova s Titom. Počeo je anegdotom.

Tadašnji političari iz BiH s Titom su pozirali za fotografiju ispred kože medveda kapitalca, koja je bila obešena na zidu. Tog je medveda, priča Anjoli, ustrelioTito.

„Da bi opustio malo atmosferu, Tito se našalio. Rekao je: ‘Drugovi i drugarice…’, rekao je Tito tada, ‘… upravo sam dobio vest da je drug Nikolaj Čaušesku na Karpatima ulovio većeg medveda od ovoga na zidu. Šta vi mislite da ovog našeg malo rastegnemo kako bi i dalje bio najveći ulovljeni medved u Evropi?'“

Tito je uživao u lovu. Imao je uvek tri puške, ali najdraža mu je bila vinčesterka. Imao je, kaže Anjoli, i standardnu proceduru pripreme pred odlazak u lov. Broz bi ustao ujutro oko četiri sata, kako bi proverio kakvo će vreme biti taj dan. Potom bi prošetao oko vile Gorica, na terasi popio kafu, zapalio kubanku i listao novine.

Zatim bi odmah u blizini vile isprobao oružje. Zanimljivo je da su novine za Tita u vilu Gorica stizale helikopterom, a cigare direktno od Fidela Kastra. Anjoli se seća da su cigare bile zapakovane u aluminijumsku ambalažu na kojoj je pisalo: Titu od Kastra.

Šarplaninac se otrguo s lanca

„Kada bi odlazio iz Bugojna, podelio bi cigare koje nije popušio“, kaže Anjoli.

Aleksandar Anjoli nije slučajno bio u Titovom obezbeđenju. Tada je radio u Službi državne bezbednosti. Svi koji su bili Titovi kuvari, konobari, krojači… nisu birani slučajno. Anjoli kaže da su po hiljadu puta proveravani. Takvu proceduru je i sam prošao. Možda mu je olakšavajuća okolnost bila i to što je svojevremeno bio najmlađi sekretar SKJ-a. Imao je samo 19 godina.

Prisećajući se starih vremena, Anjoli nije mogao da ne spomene i Titove pudlice. One male, bele, čupave koje se mogu videti i na nekoliko fotografija Tita s Jovankom Broz. Kada bi se Tito vraćao iz lovišta, kaže Anjoli, pudlice bi se počele čudno ponašati. Anjoli priča da su pudlice znale skakati i po metar u vis kada bi im Tito prišao.

„Tito je uvek bio sređen, pazio je kako je obučen i nije bilo mudro u njegovoj blizini biti neuredan“, kaže Anjoli.

Pored pudlica, on je u Bugojnu imao i dva šarplaninca. Dobio ih je, dok su još bili štenci, od partijskog prijatelja Lazara Koliševskog. Kada je šest meseci kasnije u Bugojno kao gost došao turski državnik Bulent Ecevit, šarplanici su bili veliki poput stola. Tito se spremao primiti Ecevita u vili Koprivica.

I onda je došlo do nepredviđenog problema. Jedan od šarplaninaca imena Ondo otkinuo se s lanca. Odmah je proglašeno izvanredno stanje. Titova garda na nogama, a i milicija…

„Odem tamo s jednim pukovnikom i vidimo Ondo prekinuo lanac. Polako se povučemo nazad i nazovem čoveka koji se brinuo o psima, a bio je u Bugojnu: Dolazi odmah ovamo i ponesi lance. On mi odgovori: Pola dva je noću, gde ću sad naći lance? A ja njemu: Ako treba probudi pola grada“, priča Anjoli.

Čovek je došao brzo i smirio situaciju s Ondom. Taman se to završilo, garda i milicija dobili voljno, kad je u blizini neko počeo glasno da urla. Nedaleko od psećih kućica, pored Titove garaže, bila su tri visoka bora. Anjoli kaže da je visina do prvih grana bora bila oko dvadeset metara.

„Pogledam prema gore, kad na vrhu jednog bora milicajac pod punom opremom. Pitam ga, šta ti gore radiš, a on će: Poterao me Ondo, prepao sam se i evo me na drvetu“, ispričao je Anjoli.

Anjoli za Tita kaže da je bio vrlo ležeran.

„Imao je osamdeset godina, a svako jutro se sam brijao“, priča on i nastavlja s još anegdotom.

Stvari iz novčanika

Kaže, saznao je slučajno da Tito u novčaniku nije imao novca. Kada je jednom krenuo za Livno, u jednom trenutku se setio da je zaboravio novčanik. To je bio razlog da se jedno vozilo iz kolone izdvoji i vrati nazad prema rezidenciji. Čovek koji je bio poslat po novčanik bio je radoznao i zavirio u njega.

„U novčaniku je bila samo partijska knjižica, lična karta i još neki lični dokumenti“, kaže Anjoli.

Za Titov dolazak u Bugojno, oni koji je trebalo, znali su mesec dana unapred. U tom periodu konspirativno se zavirivalo pod svaki kamen. Kako je radilo Titovo obezbeđenje najbolje pokazuje sledeći primer. Salko Hondo, tadašnji fotograf Oslobođenja i Predrag Vukosavljević, vozač iste kompanije, krenuli su službeno prema Bugojnu.

Blizu ovog gradića su se zaustavili i zbog nužde potražili najbliži šumarak kraj ceste. Nisu ni počeli, a pred njih se iznenada pojavio milicajac. Naoružan do zuba, a automat uperio u njih.

„Pokazali su mu akreditacije, rekli ko su i što su, ali milicajac je bio tvrd orah i rekao im je: Možda vaše akreditacije važe za vožnju putem, ali ne vrede za to da hodate šumom“, prisetio se Anjoli.

Fotograf i vozač su privedeni, a nedugo zatim i pušteni. Ipak, nije sve uvek savršeno funkcionisalo. Anjoli kaže da je obezbeđenje jednom prilikom napravilo propust u Zenici. Skupila se masa sveta, koja je htela da vidi Tita. Dok je kolona vozila išla kroz Zenicu, iz jednog su mahali Tito i Jovanka. Sasvim neočekivano, jedan čovek je prišao Titovom vozilu i bacio nešto.

„Bio je to smotuljak pisama koji je pao Jovanki u krilo“, kaže Anjoli.

Taj čovek bio je radnik Železare Zenica gde je dobio otkaz. Žalio se svima i pisao im pisma, ali njegovom problemu nije bilo rešenja. Zato je skupio sva pisma, zavezao ih i čekao da Tito dođe. Mislio je da će mu maršal pomoći, ali umesto toga je priveden, a pričalo se da je hteo da izvrši atentat. To je bio i najveći problem u Anjolijevoj karijeri.

Ubrzo Tito više nije dolazio u BiH. Poslednji put su zajedno popili kafu na Bikavcu, kada je Tito dolazio za godišnjicu Bitke na Sutjesci. Anjoli se seća kada je s Titom popio i konjak. Francuski.

„Mnogi pričaju da je Tito pio samo viski. To nije tačno, najviše je voleo francuski konjak“, kaže Anjoli.

Napišite komentar