Hrana koja popravlja raspoloženje

Načina da se popravi raspoloženje nikad previše, kao ni radosti u životu. Nije nepoznato da i namirnice imaju uticaj na raspoloženje, samo što se s vremena na vreme menja ono što istraživači tvrde – nekada kažu da će vas to-i-to razvedriti, nekada da neće to, nego nešto drugo… Evo nekih novih rezultata istraživanja, a koliko su vam od pomoći najbolje ćete utvrditi sami.
Odmah da kažemo da "podizači raspoloženja" o kojima ćemo ovog puta govoriti nisu preporučljivi za dijabetičare niti za one kod kojih postoji povećan rizik od dijabetesa. Ali, ako ste zdravi, možete na neko vreme da probate i s ovim.
Za početak, neka uvrežena verovanja. Jedno je da alkohol popravlja raspoloženje. To je u izvesnoj meri tačno, ali samo ako se radi o vrlo malim dozama alkohola (dve čašice dnevno za muškarce, jedna za žene). Statistički, oni koji povremeno piju malo alkohola ređe obolevaju od depresije nego oni koji ne piju uopšte; s druge strane, veće doze alkohola, pored ostalih štetnih posledica po vaše zdravlje, mogu da predstavljaju prečicu za depresiju.
Često je i verovanje da čokolada poboljšava raspoloženje. Međutim, neka nova istraživanja australijskih naučnika pokazuju da čokolada može da produži loše raspoloženje. Opet, od malih doza svakako neće biti štete. Priča se i da kofein, koga najviše ima u kafi i čaju, može da vas oraspoloži, ali to nije tačno. Povećaće vam nivo energije, ali neće vam popraviti raspoloženje; eventualno veće doze kofeina mogu da vas unervoze. U ovim istraživanjima uzeto je u obzir hemijsko dejstvo navedenih namirnica; ukoliko vi, recimo, kafu automatski mentalno povezujete s nečim što vas raduje, kao što je ćaskanje s prijateljicama, ispijanje ovog napitka moglo bi da u vama izazove dodatna prijatna osećanja.
Sad dolazimo i do predloga. Za poboljšano raspoloženje potrebno je povećati doze serotonina u krvi, a to se može učiniti ravnomernim unošenjem belančevina. Predlog s kojim su neki stručnjaci izašli jeste da u okviru svakog od tri glavna obroka uzmete nešto proteina (najbogatiji izvori su živinsko meso, nemasno crveno meso i plodovi mora). Ne treba preterivati s količinom, i male doze su dovoljne. A između obroka (tri do četiri sata nakon proteinskih obroka, sat pre sledećeg proteinskog obroka) uzeti užine u vidu male količine ugljenih hidrata (dva keksa od ovsa, kriška hleba od integralnih žitarica ili nešto slično). Sve to zajedno trebalo bi da vam tokom dana obezbedi solidne doze serotonina – plus, uveče se serotonin metaboliše u melatonin, hormon koji vam pomaže da zaspite, pa bi trebalo i da lako otplovite u carstvo snova. Ovo što smo predložili ima većeg efekta na žene nego na muškarce, zato što je ženama prirodno niži nivo serotonina u krvi nego muškarcima.
S biohemijske tačke gledišta, ovaj predlog bi sasvim lepo mogao da funkcioniše; koliko će funkcionisati u praksi je individualno, jer ipak nije sve u biohemiji – ako, na primer, iz nekog razloga mrzite živinsko meso, to što ga jedete moglo bi da vam više pokvari nego popravi raspoloženje. U svakom slučaju, ako mislite da bi navedene namirnice mogle da vam pomognu, probajte!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.