Najbolje opravdanje i za PREVARU i za – ZLOČIN

Odličan izgovor?!

Navala optužbi na visokom nivou, zbog seksualne zloupotrebe protiv poznatih ličnosti, političara i novinara podstakla je ta pitanja i posejala konfuziju. Seksualna zavisnost nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, mada čak i oni koji sumnjaju da je to istinska zavisnost, potvrđuju da kompulzivno seksualno ponašanje može poremetiti život – prenose mediji.

U svakom slučaju, postoji važna razlika, mada ponekad nejasna, između mentalnog stanja i zločina. Neki muškarci optuženi za napad ili druge seksualne zločine, tražili su lečenje od seksualne zavisnosti ili nekih drugih nespecifičnih stanja. Ali, kompulzivno ponašanje se veoma razlikuje od zločina, a ogromna većina ljudi koji pate od prisilnog seksualnog ponašanja, ne uznemirava ili ne napada druge.

„Izrazito je tanka linija između zavisnika i prestupnika“, a ponekad se preklapaju, rekla je psihološkinja Lia Kler Benet iz Službe za pomoć zavisnicima „Pajn grouv“ u Hetisburgu, Misisipi, koja nudi i lečenje zavisnosti od seksa. Uprkos pritisku nekih terapeuta, seksualna zavisnost nije uključena u najnovije izdanje priručnika koje psihijatri koriste za dijagnozu mentalnih bolesti.

„Razlog je vrlo jednostavan“, rekao je doktor Čarls O’Brajen, profesor psihijatrije Univerziteta u Pensilvaniji, uključen u ažuriranje tog priručnika 2013 godine: Nema čvrstog naučnog dokaza da kompulzivno seksualno ponašanje utiče na mozak na isti način kao kod zavisnosti od droge ili alkohola, rekao je on.

„Preterano se koristi reč ‘zavisnost’ „, rekao je O’Brajen. „To što postoji mnogo programa tretmana, ne znači da je to poremećaj“.

Ipak, i neki skeptici ne osporavaju da kompulzivno seksualno ponašanje može postati ozbiljan problem. Pitanje za neke jeste da li je to u meri mentalne bolesti, ili može biti posledica raznih psihijatrijskih stanja, kao što je opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Robert Vajs, terapeut za seksualnu zavisnost iz Kalifornije, rekao je da to stanje obuhvata nekontrolisano prisilno seksualno ponašanje bez obzira na posledice. Ponekad to dovodi do protivzakonitog ponašanja.

Međunarodni institut za traumu i zavisnosti kaže da seksualna zavisnost pogadja dva do pet procenata stanovništva, ali da se samo 10 procenata onih koji imaju tu zavisnost, upušta u krivično kažnjivo seksualno ponašanje.

Većina pacijenata i seksualnih prestupnika su muškarci. Neki programi tretmana neće primiti pacijente optužene za silovanje i druge nasilne seksualne zločine, već ih upućuju u centre ili terapeutima specijalizovanim za lečenje seksualnih prestupnika.

Tretman zavisnika u „Pajn grouvu“, „Medousu“ u Arizoni i drugim visokokvalitetnim stambenim centrima za rehabilitaciju, može koštati desetine hiljada dolara. Uprkos tome što su uredjeni nalik skupim klubovima, u terapiji zavisnosti od seksa nema ničeg udobnog ili prijatnog, rekao je Vajs.

„Pajn grouv“ zahteva celodnevne sesije, uključujući svakodnevnu grupnu terapiju što sve zajedno u paketu traje do tri meseca. Neki centri koriste programe od „12 koraka“ slične „Anonimnim alkoholičarima“, ali ne zahtevaju odricanje od seksa. Neki koriste vežbe za „preobuku“ uma ili osobe na terapiji moraju da u salama, pred nepoznatim ljudima, pričaju o svom lošem ponašanju. Neki centri koriste terapiju konjima.

Vajs kaže da interakcija ljudi s konjima može pomoći pacijentima da prepoznaju probleme koji su ponekad povezani sa seksualnom zavisnošću, uključujući previše agresivno ponašanje, te i da nauče da se kontrolišu.

„Njujork post“ je prošle godine objavio fotografiju bivšeg kongresmena Njujorka Antonija Vajnera kako jaše konja tokom lečenja u rehabilitacionom centru za seksualnu zavisnost u Tenesiju. Vajner je septembr osuđen zbog seksa sa tinejdžerkom. Rekao je u to vreme da je bio na terapiji i da je „već dugo veoma bolestan čovek“.

Vajs i drugi terapeuti kažu da se zavisnici od seksa nikada ne izleče, već da mogu naučiti da upravljaju svojim ponašanjem i izbegavaju izazove, uključujući izbegavanje radnih mesta i okolnosti koje mogu dovesti do ponovnog problema s ponašanjem.

L.Dž. Švarc, bivši savetnik za nekretnine u Fort Loderdejlu, Florida, kaže da mu je gotovo 30 godina zavisnosti od seksa skoro uništilo život. Švarc kaže da je njegova zavisnost obuhvatala seksualne odnose sa strancima u knjižarama za odrasle ili masturbaciju na javnom mestu dok je gledao pornografiju kad god je mogao ili radeći kao striper i na usluzi za telefonski seks.

Nikada nije uhapšen, ali kaže da njegovo ponašanje ugrožava njegov posao i brak. „Iz seksualne zavisnosti ne proizlazi zadovoljstvo, nego bol“, rekao je Švarc. Po njegovim rečima, „program od 12 koraka“ pomogao mu je da se odupre nekonrolisanom nagonu i sada radi kao pomoćnik u terapiji drugih takvih pacijenata.

Ali, nema čvrstih dokaza o tome da je takvo lečenje delotvorno. „Nema mnogo podataka“, potvrdila je Benet. „Imamo dosta posrednih dokaza, vidimo kako se ljudi menjaju“, rekla je ona. Ona je rekla i da „Pajn grouv“ planira dugoročnu studiju za merenje koristi od toga što radi.

A da li lečenje može popraviti nečiji pokvaren imidž, ne zavisi od toga. „Optužbe protiv Harvija Vajnstajna, Kevin Spejsia, Luisa C.K. i drugi zbog seksualnog zlostavljanja, uznemiravanja i zloupotrebe, izazvai su ogorčenje pravednika i zabrinutost da se ‘lečenje seksualne zavisnosti’ koristi kao izgovor za agresivno ponašanje“, objavio je jedan institut za proučavanje zavisnosti.

Nije objavljeno da li bilo ko od tih ljudi ima neki dijagnostikovan mentalni poremećaj. Vajnštajnov predstavnik je potvrdio da se on leči i da se ozbiljno odnosi prema tome. Međutim, predstavnik je odbio da precizira Vajnštajnovo stanje ili tretman. Bivši publicista Spejsia je rekao da je i on traži neki tretman.

Benet je rekla da neki ljudi koriste seksualnu zavisnost kao izgovor, „ali to nije ono što mi lečimo ovde u ‘Pajn grouvu’. Životi ovih ljudi su u dronjcima. Bili su traumatizovani celog života. Oni imaju ogromne psihološke rane i vrlo se loše bore s tim“.

Glumac Dejvid Dukovni dobrovoljno je 2008. godine tražio rehabilitaciju zbog seksualnu zavisnost, dok je glumio u TV-seriji „Californication“. Tada oženjen glumicom Teom Leoni, bio je zatečen glasinama o prevari. Njegova karijera se nije prekinula. Vratio se u „Californication“ i nastavio je da se pojavljuje u krupnim ulogama.

Kada zavisnost od seksa može imati ulogu u kažnjivom ponašanju, dolazak na rehabilitaciju može potkrepiti argument branilaca da se optuženi promenio, rekao je Semjuel Pilsberi, profesor Pravnog fakulteta „Lojola“ u ​​Los Andjelesu. Ali ta strategija je manje efikasna u slučaju teških zločina, rekao je on.

„Vrlo mi je teško da zamislim nekog tužioca koji bi odlučio: ‘O, pa on je na rehabilitaciji, povućiću optužnicu ili ću je znatno ublažiti“, rekao je Pilsberi i dodao: „Ali to bi moglo uticati na izricanje kazne“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.