Čuvanje dece je veoma zahtevan posao, i roditeljima neretko u pomoć priskaču bake i dece koji preuzimaju deo obaveza. Ali večno je pitanje da li je roditelji treba bakama i dekama da plaćaju za pomoć oko dece ili očekuju da oni to rade besplatno? Kod nas je najzastupljeniji ovaj drugi stav, dok je u svetu situacija suprotna i to ide u korist obema stranama.
Jedna mama i novinarka, dopisnica iz inostranstva za Huffington Post, svedočila je scenariju u kojem bake i deke nisu tu da čuvaju decu celog dana bez naknade i uskaču kada je potrebno da se ode do škole ili vrtića, već predstavljaju čitavu strukturu na kojoj funkcioniše roditeljstvo.
U Singapuru, kaže ona, bake i deke su pravi oslonac za milione zaposlenih roditelja. Čak polovina dece od 18 meseci ima upravo njih kao primarne negovatelje. I ne, to nije stvar dobre volje – to je dogovor. Roditelji im mesečno daju određeni iznos novca kao znak zahvalnosti i priznanja.
Naravno, i u Singapuru ima nerviranja zbog „previše sladoleda“ ili „predugih crtaća“, ali razlika je u tome što roditelji, kako ona kaže, znaju kako da očuvaju mir. Uz strpljenje (i eventualno simboličnu naknadu), moguće je utkati bake i deke u svakodnevni ritam roditeljstva bez gubljenja živaca.
Kako to izgleda u praksi?
1. Popusti – malo
Singapurske mame znaju da više ruku znači manje kontrole. Doručak bez pravila, ekran umesto tanjira? Biraju bitke. Gledaju kroz prste za sitnice kako bi imale snagu za važne granice.
2. Počni od malih zadataka
Ako su bake i deke „poseban izazov“, najbolje je krenuti s konkretnim, jednostavnim stvarima: pranje flašica, čuvanje dok dete spava, večernje čitanje preko video poziva. Jedna njena prijateljica je dodelila dedi zadatak – četkanje zuba. Danas vodi celu večernju rutinu i ostaje na večeri.
3. Ne očekuj da postanu savremeni edukatori
Nema smisla trošiti energiju da dedu ubediš u baby-led weaning filozofiju ili baku u „nežno roditeljstvo“. Mala razlika u stilovima, kako kaže, ne škodi – čak može doprineti otpornosti deteta.
4. Plati ih. Da, stvarno
Možda zvuči neobično, ali finansijska nadoknada nije znak otuđenosti – već priznanja. Kad se svi osećaju vredno i viđeno (emocionalno i materijalno), lakše je fokusirati se na dete, a ne na stare rane i borbu za dominaciju.
Novac za dnevni trošak, pokrivanje troškova goriva, izleti sa unucima – sitnice su koje mogu napraviti veliku razliku. Ponekad je najmudriji roditeljski potez da pustiš nekog drugog da drži bebu. Čak i ako to znači da će dete pojesti sladoled pre ručka.
(Zadovoljna.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com