Odšteta majci zbog pritvora, nestanak dečaka još uvek misterija

Apelacioni sud u Kragujevcu pravosnažno je obavezao državu Srbiju da Marini Andrejić isplati dva miliona dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ime nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol zbog neosnovanog pritvora u kojem je bila od 27. jula 2010. do 3. jula 2012. godine.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ona je u pritvoru bila skoro dve godine zbog optužbi da je ubila sina Đorđa 2010. godine, ali je pravosnažno oslobođena odlukom Apelacionog suda u Beogradu 2012. godine.

Tu odluku je još jednom potvrdio 2013. godine Vrhovni kasacioni sud (VKS), kada je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužilaštva. Odlukom o usvajanju zahteva za naknadu štete, preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Požarevcu kojom je njen zahtev bio odbijen u celosti.

Advokat Andrejevićeve Srbislav Stojanović smatra da je dosuđeni iznos od dva miliona dinara „bagatelizacija prava“ i najavljuje da će ulaganje vanrednih pravnih sredstava pred Vrhovnim kasacionim sudom.

On je kazao da je Andrejevićeva u pritvoru provela 703 dana, a ovom odlukom joj je dosuđeno 2.800 dinara za svaki dan nezakonitog pritvora, odnosno 20 evra dnevno.

„Mi smo za 703 dana tražili ukupno 16.881.000 dinara, odnosno 200 evra po danu, rekao je Stojanović.

Mediji su preneli da majka samo želi da sazna istinu o smrti svoga sina, kome nema ni traga ni glasa od 22. jula 2010. godine. Tada je imao 13 godina i sa majkom je krenuo na njivu. Đorđe je nestao, a majka mu je uhapšena 25. jula 2010. godine.

U dva navrata je bila prvostepenim presudama Višeg suda u Požarevcu osuđivana na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je ubila svoje dete.

Po nalaženju Apelacionog suda, koji ju je odlobodio optužbi na osnovu dokaza izvrdenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejevićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti.

Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno ni jednim dokazom koji su izvođeni tokom suđenja.

Andrejevićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja „da prizna jer je tako za nju bolje“. Nakon nestanka dečaka više od 500 ljudi danima je tragalo za njim, ali on nije pronađen.

Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela. DNK ana­li­zom lo­ba­nje koju je izvršio Bi­o­loški fa­kul­te­t iz Be­o­gra­da utvr­đe­no je pri­pa­da­la nesta­lom deča­ku, ali majka u to ne veruje.

Optužnica „koja je pala u vodu“ odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata, od čega je preminuo.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar