Srbija i Makedonija ponor za izbeglice koje EU neće

Foto: Beta

Hiljade izbeglica, migranata i tražilaca azila, uključujući decu, izloženi su nasilju i ucenama od strane vlasti i kriminalnih grupa na Balkanu, a sistem azila Evropske unije sramotno ih je izneverio i ostavio zarobljenim u Srbiji i Makedoniji, navodi se u novom izveštaju Amnesti Internešenela.

„Srbija i Makedonija postale su ponor u koji se prelivaju izbeglice i migranti koje niko u EU nije voljan da primi“, rekao je zamenik direktora Amnesti Internešenela za Evropu i Srednju Aziju Gauri van Gulik.

Izveštaj Amnestija baziran je na nalazima četiri istraživačke misije u Srbiji, Mađarskoj, Grčkoj i Makedoniji između jula 2014. i marta 2015. godine, tokom koje je intervjuisano više od stotinu izbeglica i migranata.

Ta organizacija navodi da se broj ljudi uhapšenih tokom prelaska srpsko-mađarske granice povećao više nego 2.500 odsto u odnosu na 2010. godinu, sa 2.370 na 60.602 osobe.

Mnogi su prinuđeni da plaćaju mito, a jedan svedok ispričao je Amnesti Internešenelu da je pripadnik granične policije u Srbiji pretio da će odvratiti sa mađarske granice celu njegovu grupu ako svi ne plate po 100 evra.

Migranti, izbeglice i tražioci azila svedočili su da ih je srpska policija gurala, šamarala, šutirala i tukla blizu granice sa Mađarskom, a jedan Avganistanac izvestio je da je batine dobila i žena u petom mesecu trudnoće.

U Makedoniji je 2014. godine samo 10 tražilaca azila dobilo status izbeglog lica, a u Srbiji samo jedna. Oni koji odu u Mađarsku suočeni su sa daljim kršenjima njihovih prava, policija ih zadržava u „degradirajućim uslovima“ i maltretira.

Prošle godine Mađarska je odobrila azil samo 240 osoba, što je, kako se navodi u izveštaju, veoma malo u odnosu na ukupan broj tražilaca.
U izveštaju se dodaje da je rastući broj izbeglica koje dolaze preko Balkana posledica opširnijeg neuspeha politike EU prema migracijama i azilantima, nad čime Srbija i Makedonija nemaju kontrolu.

Navodi se da je Unija, umesto da pomogne poboljšanju sistema azila balkanskih zemalja, uložila napor da osnaži „odbranu“ sopstvenih granica.

„Srbija i Makedonija moraju da urade mnogo više na planu poštovanja prava migranata, ali nemoguće je odvojiti ta kršenja ljudskih prava od pritiska pod naletom izbeglica u EU, kao i neuspeha sistema Evropske unije“, rekao je van Gulik.

Amnesti Internešenel zaključuje da su Srbija i Makedonija pod pritiskom talasa migranata i da se taj problem može rešiti samo boljim promišljanjem politike Evropske unije prema migracijama i azilu.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar