CEAS: Čak 70 odsto mladih bi Srbiju po „zapadnom modelu“

Čak 70 odsto mladih u Srbiji kao model po kojem bi izgrađivali državu Srbiju izabralo je „zapadni model“, a svega 27 odsto njih Rusiju, pokazalo je istraživanje CEAS-IPSOS o percepcijama i preferencijama mladih Srbije o SAD, EU i Rusiji, rađeno za potrebe studije CEAS-a.

Foto: Beta

Foto: Beta

Cilj studije „Širom zatvorenih očiju – jačanje ruske meke moći u Srbiji“, kako se navodi, nije da srpskoj javnosti predstavi razne nivoe međunarodnih odnosa „u kojima je aktuelna Moskva nesumnjivo nezaobilazan akter rešavanja gorućih globalnih i regionalnih problema i izazova“, već da analizira ciljeve, metode i efekte ruske meke moći u Srbiji i donekle na Zapadnom Balkanu.

Studija pokazuje da mladi u Srbiji ne prepoznaju vezu između dobrog modernog demokratski ustrojenog političkog sistema i dugoročne ekonomske, socijalne i političke stabilnosti u demokratskom okruženju, „iako jasno uviđaju gde su, na primer, zdravstvo i obrazovanje bolji – na političkom Zapadu“.

U životnim izborima mladih ljudi (18 do 35 godina) „zapadne zemlje“ (EU i SAD) upadljivo dominiraju nad Rusijom. Zapad dominira kako u pogledu njihovih izbora u oblasti zabave i kulture, izbora zemalja u kojima bi radili, u kojima bi se školovali i lečili, tako i u izboru zemlje u kojoj bi živeli (u koju bi se iselili) i izboru modela zemlje po kome bi izgrađivali Srbiju. Čak 70 odsto kao model izgradnje Srbije izabralo je „zapadni“ model (59 odsto zemlje EU i 11 odsto SAD), a 27 odsto Rusiju.

„I opšta predstava o zemljama EU i SAD daleko je pozitivnija od predstave o Rusiji. Većina mladih ljudi ocenjuje da je u EU i SAD životni standard viši, veća upotreba alternativnih izvora energije, veća sloboda medija, veće poštovanje ljudskih prava“, navodi se u studiji.

Ipak, uprkos dominantno pozitivnijem odnosu prema „zapadnim“ modelima života, mladi ljudi imaju pozitivna očekivanja od pretpostavljenog saveza sa Rusijom.

Naime, većina njih podržava prisustvo ruskih vojnih baza u Srbiji (57 odsto) i daje podršku ruskoj spoljnoj politici (64 odsto).

„Većina veruje da bi savez sa Rusijom unapredio mogućnosti zapošljavanja, putovanja i školovanja, dolazak stranih investicija, političku stabilnost u zemlji i regionu, pa čak i demokratizaciju zemlje i sliku o Srbiji u svetu“, navodi se u studiji.

Zbog svega ovoga, dodaje se, ne iznenađuje što aprila ove godine, po CESID istraživanju, čak 71,6 odsto ispitanika u Srbiji smatra da za Srbiju nije dobar ulazak u EU i NATO, dok više od 55 odsto anketiranih kaže da Srbija treba da se drži Rusije.

Zato CEAS smatra da je sve duži trend konstantog pada podrške evropskim integracijama Srbije, „koje su nužan ali nedovoljan preduslov stabilizacije i demokratizacije, rezultat zajedničkog delovanja ruske meke moći ali i domaćih navodno pro-EU političara, koji sve češće i oštrije kritikuju EU, pervertiraju proces integracija i o mehanizmima i uslovima lažu građanstvo, dok se istovremeno skoro isključivo pozitivno izražavaju o Rusiji“.

U studiji se ističe da se pojačano interesovanje Ruske Federacije za Zapadni Balkan, pa i za Srbiju, odvijalo paralelno sa ruskim pripremama za odgovor na dešavanja na Evro-Majdanu u Kijevu, ratom u istočnoj Ukrajini i aneksijom Krima.

Tako se još navodi da je zamena demokratije autokratijom, po ruskom aktuelnom modelu, glavni cilj delovanja ruske meke moći u Srbiji i regionu.

„Drugi cilj je smanjenje podrške evropskim integracijama, i diskreditacija samog koncepta proširenja. Instrumenti ruske meke moći slično rade i u samoj EU, podrivajući njeno delovanje i osnovne principe, što je odavno main stream tema na koju se u Srbiji skoro ne obraća pažnja“, poručuje se.

Tako da je, osim slabljenja EU i transatlantskog partnerstva, cilj ruske meke moći u Evropi i da se ruskoj javnosti pokaže kako moderno demokratsko uređenje i ostale komponente Zapadne meke moći nisu jedini privlačan model kome većina zemalja u ruskom širem okruženju teži, pre svega “slovenska i pravoslavna braća koja još nisu postala deo posebne civlizacije koja je odgovor Zapadnoj civilizaciji“.

CEAS smatra da su, pored devaliranja demokratskih procedura i obaranja podrške evropskim integracijama, partikularni prioriteti delovanja ruske meke moći u Srbiji i regionu usporavanje ili zaustavljanje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, te potpuna relativizacija i zaustavljanje procesa tranzicione pravde.

Ta organizacija navodi da su glavne metode delovanja ruske meke moći u Srbiji su sve intenzivniji bilateralni odnosi na najvišem nivou, jačanje saradnje Srpske pravoslavne crkve (SPC) sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC), propaganda koja se širi kroz povećan broj medijskih formi, izgradnja nove strukture za jači uticaj preko politike sunarodnika, te intenzivno povećanje broja drugih instrumenata širenja ruske meke moći poput udruženja građana, studentskih organizacija i političkih pokreta.

CEAS je u prilogu predstavio i tabelu 105 „pro-ruskih struktura“ i organizacija, koje deluju u Srbiji, sa javno dostupnim informacijama o njihovoj registraciji i pravnom statusu.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Miroslav

    Nisam ni za Ruse ni za Amerikance, ni za meke pristupe, ni za tvrde pristupe, bilo jednima bilo drugima. Jesam za Evropsku integraciju, i to samo kako bismo dobili dobre zakone, propise i njih, nadam se, opamećeni primenjivali pre svega za svoje dobro i dobro ove zemlje. Voleo bih kada bi se sve ove pametne glave koje nam pričaju o učlanjenju u EU, potanko i lepo objasnili šta je to što je dobro i zbog čega bi bilo dobro da budemo deo evropske porodice, a sa druge strane, koje bi bile naše obaveze tim učlanjenjem i na kraju balade, koliko će to zadovoljstvo da nas košta. Voleo bih kada bismo mogli da budemo kao neke evropske zemlje tu u Evropi, ali ne kao član, poštujući sve zakonske norme i propise evropske zajednice. NATO ili bilo šta drugo – NEE.

Ostavite komentar