Retki susreti srpskog i albanskog jezika

Foto: Beta

Srpski jezik je na Kosovu, prema zakonu, ravnopravan sa albanskim, ali u svakodnevnom životu dva jezika retko se sreću, a stanovnici Kosova retko govore i uče jezik druge etničke zajednice.

Prema kosovskom zakonodavstvu, upotreba albanskog i srpskog jezika ravnopravna je na teritoriji celog Kosova. Sva dokumentacija i funkcionisanje institucija trebalo bi da budu dvojezični.

Ipak, na samom prištinskom univerzitetu ne postoji katedra za srpski jezik, pa nema ni kadra koji će se stručno baviti prevodima ili Albance učiti srpskom jeziku. Učenje srpskog moguće je tek uz privatne časove.

Nedostatak stručnog kadra utiče i na kvalitet prevoda dokumentacije koja izlazi iz institucija. U kosovskim novinama, u oglasima ili konkursima koje objavljuju zvanične institucije ima rogobatnih i neveštih prevoda na srpski jezik. Za lektore srpskog jezika u zvaničnim institucijama konkursi se raspisuju i po nekoliko puta.

Institucije na zvaničnim nazivima imaju dvojezične natpise, ali često napisane na neveštom srpskom, pa je tako „Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije“ napisano velikim slovom na početku svake reči. U samoj zgradi tog ministarstva sva obaveštenja i natpisi su na albanskom.

Albanski i srpski jezik izučavali su se ravnopravno u školama, sve do devedesetih godina, a onda su počeli sukobi, pa i proterivanje jezika iz obrazovnog sistema.

Utisak je da mladi Prištinci ne govore srpski, dok oni stariji od 30 godina, koji su srpski još učili u školama, govore ili ga bar razumeju. Ponekima kao i da je nedostajalo da ga koriste, pa se na njemu i raspričaju kad razgovaraju sa gostima iz Srbije.

U razgovoru sa Prištincima, neki od njih priznaće da odmah nakon sukoba, pre nekih 15 godina nije bilo baš bezbedno govoriti srpski na prištinskim ulicama, ali da je danas drugačije i da su se strasti ipak stišale.

Među kosovskim Albancima srpski jezik još opstaje u starijim generacijama, dok sadašnji osnovci, srednjoškolci i studenti ne znaju jezik svojih komšija. Ni Srbi na Kosovu u školama ne uče albanski, pa se nameće pitanje kako će se buduće generacije sporazumevati?

U razgovoru sa mladim Albancima primećuje se podeljenosti u stavu prema Srbima i srpskom jeziku. Ima onih koji žele da uče srpski, ali i onih kojih na to ne žele ni da pomisle.

Postoje, ipak, i oni koji pokušavaju da među mlađim generacijama na Kosovu razviju bolje odnose i pospeše razumevanje.

Politički analitičar Beljulj Bećaj bio je beogradski student na Fakultetu političkih nauka, a sada kao spoljni saradnik na javnom i dekan na jednom privatnom prištinskom fakultetu, studentima pokušava da razbije predrasude o Srbima, pa čak organizuje i dolazak gostujućih predavača iz Beograda. Pomaci su, ipak, sitni, a kako kaže, ima i onih koji se tome protive.

„Studenti na Kosovu su etnocentrično usmereni. Ne interesuju ih srpski interesi i pitanje, ni srpski problem, ili ih eventualno interesuju u negativnom smislu“, smatra Bećaj.On ukazuje da ključ za bolji odnos i razumevanje Srba i Albanaca leži u što češćim ličnim kontaktima, druženjima i razgovorima, jer se na taj način razbijaju predrasude. Ipak, ne misli da je problem u nedovoljnom poznavanju dva naroda, naprotiv.

„Proces udaljavanje se ne dešava zbog toga što se mi slabo poznajemo, nego zbog toga što smo se veoma dobro upoznali.

Problem je u praksi koja je negde negovana politički, negde je dobila spontani podstrek, a negde je ukorenjena u samu nacionalističku utrobu onih koji misle da je razgovor na tuđem jeziku opasnost i potcenjivanje vlastitog jezika“, rekao je Bećaj.

On upozorava da smo došli u etapu kada će jezik više biti sredstvo manipulacije nego međusobne komunikacije.

„Manipulacija je najizražajnija kod političkih vođa i slojeva povezanih sa njima“, ocenio je Bećaj.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar